Rezistencija bakterija, odnosno otpornost bakterija na antibiotike kod životinja je na alarmantnom novou, i podjednako je izražena u svim evropskim zemljama, čulo se prošle sedmice na naučnoj konferenciji na temu „Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicine – trenutno stanje i perspektive“, upriličenoj na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Sa skupa je poručeno da se ovaj problem može preduprediti samo zajedničkim delovanjem humanog i veterinarskog sektora, a u skladu sa principima koncepta „Jedno zdravlje”.
Predsednica Naučnog odbora konferencije prof.dr Zorana Kovačević s na Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglašava za „Dnevnik” da je utvrđena strategija koja će se u budućnosti sprovoditi na Poljoprivrednom fakultetu, to jest na Departmanu za veterinarsku medicinu, ali i u sklopu veterinarska struka uopšte.
– Pored racionalne i odgovorne upotrebe antibiotika, jedna od strategija je primena altrenativa ovim lekovima. Takođe, jedna od intervencija koju ćemo se truditi da sprovedemo u narednom periodu uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je implementacija vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika kod životinja koji se razvijaju u okviru evropskog projekta ENOVAT – kazala je ona.
Ali, prof.dr Kovačević naglašava da savremena veterinarska praksa ne može da se zamisli bez upotrebe antibiotika. Još od svog otkrića, kaže, uvođenje antibiotika u kliničku praksu predstavlja revolucionaran preokret u lečenju brojnih infektivnih bolesti.
– U našoj zemlji se tek uspostavlja umrežen sistem praćenja njihove upotrebe, dok u Evropi postoji. Svaki vid neracionalne i nestručne upotrebe antibiotika pogoduje nastanku i širenju rezistencije na ove lekove.Često se pribegava subdoziranju, odnosno primeni lekova u manjoj dozi od propisane što takođe pogoduje stvaranju otpornosti na ove lekove i posledično gubitku njihove efikasnosti –naglašava prof.dr Zorana Kovačević.
Ona ističe da je još 2006 godine na nivou Evrope zabranjena primena antibiotika kao promotora rasta u veterinarskoj medicini čime se značajno uticalo na smanjenje njihove upotrebe, kao i na očuvanje njihove efikasnosti, ali i na smanjenje nastanka i širenja rezistencije na ovu grupu lekova.
– Moram priznati da pred veterinarskom strukom nije ni malo lak zadatak, jer treba da utiču na stočare da antibiotike primenjuju u pravo vreme, u pravoj dozi, na pravi način i samo onda kada postoji indikacija za njihovu upotrebu.
Programi upravljanja antibioticima koji su razvijeni na nivou Evrope ističu važnost edukacije stočara od strane veterinara. Naime, kao jedno od mogućih rešenja je i organizovanje više edukacija sa smernicama za što racionalniju i opravdaniju upotrebu antibiotika za stočare kako bi se stalo naput neracionalnoj upotrebi ovih lekova.
Sagovornica „Dnevnika“ ističe da je poznato da upotreba antibiotika ne utiče na kvalitet mesa s obzirom na to da je svaki proizvođač mesa u dogovoru sa veterinarskom službom u obavezi da poštuje karencu koja je propisana u „Uputstvu za primenu leka”.
– Karenca je period koji je neophodan da protekne kako bi se proizvodi od životinja tretirani sa antibioticima mogli da koriste u ishrani ljudi. U našoj zemlji postoji umrežen sistem praćenja i kontrole prisustva antibiotika u namirnicama životinjskog porekla –istakla je prof.dr Kovačević.
Izvor: Dnevnik
Foto: Freepik
