Potrebno je što pre pšenicu skinuti sa njiva

7

Obilne kiše ozbiljno su smanjile kvalitet pšenice koja na nekim njivama još čeka žetvu. Vlaga pokreće fiziološke procese u hlebnom zrnu, a veliki problem predstavlja i polegla pšenica.

Nadležni poručuju da će uprkos nižem kvalitetu, prinos pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, ali i za izvoz.

Da je kiša natopila pšenicu već spremnu za žetvu, potvrđuje i profesor Miroslav Malešević. Prema njegovim rečima, situacija je ozbiljna i nepovoljna.

– Jako nepovoljne vesti je da je hektolitarska masa opala za nekih 20 odsto u odnosu na početno stanje kada je pšenica ušla u punu zrelost. Sada se kreće na donjoj granici za prijem hlebnog zrna za mlevenje.

Profesor Malešević je za RTV objasnio šta se posle kiša fiziološki dogodilo sa pšenicom.

– Kada vlaga pšenice padne na 15 do 16 odsto, dakle pred moguću žetvu, i ako u tom vremenu padne kiša, zrno povlači vlagu do 20 i više procenata. Tada klica u zrnu sve intenzivnije diše, jer je živa i tako troši rezervne materije iz semena.

Tu nije kraj problema, upozorava profesor Malešević, i navodi da ima dosta polegle pšenice.

– Kod pšenice koja je duže polegnuta kao najnepovoljnija pojava može da se javi klijanje u klasu. To znači potpuni gubitak tehnološkog kvaliteta, a kod semenske pšenice gubitak klijavosti.

U Srbiji je jesenas posejano približno 630 hiljada hektara pšenice. Kako je nedavno rekao i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević, to će obezbediti skoro 3 miliona tona pšenice za domaće potrebe ali i izvesne količine za izvoz. Prema rečima stručnjaka, do sada je požnjeveno tri četvrtine pšenice, a na poljima, u nepovoljnim uslovima, kombajne čeka ostatak hlebnog zrna.

Izvor: RTV

Foto: Pexels


reklama