Preterana upotreba antibiotika kod životinja predstavlja opasnost i za ljude

78

Savremena veterinarska praksa ne može da se zamisli bez upotrebe antibiotika.

Još od svog otkrića, uvođenje antibiotika u kliničku praksu predstavlja revolucionaran preokret u lečenju brojnih infektivnih bolesti. Umrežen sistem praćenja njihove upotrebe je nešto što postoji na nivou EU, a u našoj zemlji se uspostavlja. Svaki vid neracionalne i nestručne upotrebe antibiotika pogoduje nastanku i širenju rezistencije na ove lekove.

Često se pribegava subdoziranju, odnosno primeni lekova u manjoj dozi od propisane što takođe pogoduje stvaranju otpornosti na ove lekove i posledično gubitku njihove efikasnosti.

Po rečima profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zorane Kovačević za „Dnevnik”, Agenicija za lekove i medicinska sredstva Srbije prati ukupnu potrošnju antibiotika u veterini i u medicini.

– Ali detaljniji uvid u stvarnu potrošnju antibiotika u svrhu što racionalnije upotrebe ovih lekova bi bio moguć tek stalnim praćenjem potrošnje antibiotika na nivou zdravstvenih ustanova, i na nivou veterinarskih ambulanti i farmi. Zato će kreiranje smernica za izradu ovih programa biti deo budućih istraživačkih projekata Poljoprivrednog i Medicinskog fakulteta u zajedničkoj borbi protiv rezistencije bakterija na antibiotike – kaže prof. dr Kovačević.

Ona naglašava da geni rezistencije mogu na različite načine da se prenose sa životinja na ljude i obrnuto.

– Rezistencija na antibiotike je veliki globalni problem i jedna od najvećih pretnji za bezbednost hrane, zdravlja ljudi i životinja. Procenjuje se da godišnje u svetu umre čak 700.000 ljudi kao posledica neefikasne terapije antibioticima. Nesavesna, neodgovorna i nekontrolisana uporeba antibiotika kako kod ljudi tako i kod životinja doprinosi razvoju i širenju rezistencije bakterija na antibiotike. Pored toga, geni rezistencije mogu na različite načine da se prenose sa životinja na ljude i obrnuto. Rezistencija bakterija na antibiotike sa životinja koje se koriste u ishrani ljudi se može proširiti na ljude putem hrane, vode i životne sredine, ali i putem direktnog kontakta sa životinjama – ističe profesorka.

Rezistencija bakterija na antimikrobne lekove, rekla je, izuzetno je složen problem, pa u našoj zemlji, ali i u svim evropskim zemljama postoje utvrđeni programi za praćenje rezistencije bakterijskih sojeva izolovanih iz čoveka i domaćih životilja.

– Pored toga, izuzetno važan korak ka sprečavanju nastanka i širenja rezitencije bakterija na antibiotike predstavlja podizanje svesti među budućim i sadašnjim zdravstvenim radnicima o ovom problem, što je i istaknuto u Globalnom akcionom planu Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv antimikrobne rezistencije – kazala je dr Kovačević.

Kako je istakla, rešavanje problema rezitencije bakterija na antibiotike zahteva interdisciplinarni i međusektorski pristup, kroz koncept „Jednog zdravlja” čime se podstiče racionalna upotreba antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini, kao i primena preventivnih mera i oba sektora.

– Podsticanje prevencije i kontrole infekcija u zdravstvenim ustanovama, na farmama i prostorijama prehrambene industrije, kao i primena najboljih praksi u poljoprivredi i proizvodnji hrane su ključni za smanjenje potrebe za antibioticima i smanjenju pojave i prenoširenja rezistencije bakterija na ove lekove – rekla je prof. dr Kovačević.

Izvor: Dnevnik

Foto: Envato


reklama