Primena kanalizacionog mulja u poljoprivredi

33

Problem upravljanja komunalnim muljem u Srbiji se mora što pre rešiti, a posebno korišćenje kanalizacionog mulja u poljoprivredi, jedan je od zaključaka skupova održanih na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, čiji je fokus bio na održivom upravljanju zemljištem i otpadom.

Skupovi su održani ovog meseca u okviru dva projekta PMF-a, TwinSubDyn i ReNBES i okupili veliki broj stručnjaka koji su na panelima „Prevazilaženje izazova u primeni organskih dodataka zemljištu – sinergija nauke i privrede“ i „Prevazilaženje izazova u primeni organskih dodataka zemljištu – zakonodavni okvir“ pokušali da iznađu rešenja za rastuće ekološke probleme.

Kao glavni izazovi istaknuti su opadanje kvaliteta zemljišta, zagađenje podzemnih voda kao posledica intenzivne poljoprivrede, gubljenje vrednih resursa kroz tokove otpada i drugo.

Zagađenje vodotokova kanalizacionim i industrijskim otpadnim vodama goruće je pitanje u svetu, pa i u Srbiji. Dodatni problem predstavlja otpadni mulj, koji umesto da bude iskorišćen kao nepresušan resurs, pod uslovom da se njime adekvatno upravlja, završi kao zagađivač.

– Otpad na bazi organskog porekla, kao što su ostaci biomase, može emitovati značajne količine gasova staklene bašte ukoliko se odlaže na deponiju ili se spaljuje. Imajući ovo u vidu, hitno je potrebno osmisliti strategije za korišćenje ovih resursa u skladu sa konceptima cirkularne ekonomije – navodi se u saopštenju.

Stoga su neki od glavnih zaključaka skupova da je neophodno održivo upravljanje zemljištem u cilju rešavanja potrebe za hranom, sprovođenje istraživanja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta, i kretanje ka cirkularnoj ekonomiji u celini.

– Takođe, zabrinjava trend smanjenja organskog ugljenika u zemljištu, posebno u Vojvodini, koji se pripisuje intenzivnim poljoprivrednim praksama bez primene organskih đubriva uz stalni pad stočnog fonda – navodi se u saopštenju.

Srpski stručnjaci tvrde da je cena najniža i stepen iskorišćenja najveći kad odlučimo da ostatak u preradi otpadnih voda upotrebimo na poljoprivrednim gazdinstvima. Mulj ima vrednost multivitaminskog preparata za zemljište koje je ispošćeno azotnim jedinjenjima. Takođe, predstavlja najboljeg saveznika u organskoj proizvodnji jer ne narušava već podstiče prirodnu ravnotežu neophodnu za zdrav uzgoj poljoprivrednih kultura. Ukoliko se kontroliše njegov sastav pre odlaganja na tlo, ne može imati nikakve štetne posledice za okolinu.

Jedan od primera dobre prakse jeste Regionalna deponija u Subotici koja kanalizacioni mulj pretvara u kompost.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay, ArtPhoto_studio on Freepik

 

 

 


reklama