Pristupačnost fosfora iz đubriva

50

Fosfor (P) je prirodni element u svim zemljištima, ali ne uvek u obliku koji omogućava biljkama da ga koriste.

Znaci nedostatka fosfora uključuju zaostajanje u rastu, slabe stabljike, odumiranje, žutu ili crveno-ljubičastu promenu boje na listovima, sitne ili deformisane plodove i neuspele žetve. Fosfor se najbolje razlaže u zemljištu sa uravnoteženim pH nivoom od 7 do 7,5. Kiselo zemljište ga može vezati i sprečiti biljke da ga koriste.

Kada se poredi prosečno iskorišćavanje P dodatog đubrivima, u odnosu na iskorišćavanje N koje je 50-60% i K od 70%, ono je znatno niže, tako da se tokom prve godine iskoristi tek 10-20% fosfora. Na stepen usvajanja P, pored svih problema vezanih za njegovo vezivanje u zemljištu, u velikoj meri utiče i biljna vrsta. Biljke koje imaju kratku vegetaciju akumuliraju veće količine P, pošto se na taj način iskorišćava i inicijalna količina lako rastvorljivog P dodatog đubrivima.

Iskorišćavanje P-đubriva zavisi od pojedinih fenofaza razvoja biljaka, gde ukorenjavanje i cvetanje zahtevaju veće količine ovog elementa. Žitarice i trave uglavnom iznose znatno veće količine P u poređenju sa voćarskim i povrtarskim vrstama i ovo se pored genetskih razlika, vezuje i za izrazito veliku apsorptivnu zonu korenovog sistema žitarica. Na stepen adsorpcije utiče blizina rastvorenog P, koja je najizraženija u površinskim slojevima, gde korenov sistem ovih biljnih vrsta ima najveću masu. Takođe utiče i temperatura zemljišta, tako da se sa povećanjem temperature zemljišta, povećava i njegova adsorpcija. Pristupačnost P vezuje se za njegovu rastvorljivost, a ona se povećava sa većim sadržajem vlage, pa će biljke koje se navodnjavaju usvojiti i veće količine fosfora.

Iskorišćavanje fosfora iz dubljih slojeva zavisi i od dubine korenovog sistema, posebno ako se biljke ne đubre P, njihova aktivnost u nakupljanju fosfora zavisi i od slojeva do kojih korenov sistem može da dopre.

Posle unošenja fosfornih đubriva, svaki proizvod u reakciji zemljište-đubrivo dovodi do smanjenja rastvorljivosti i pristupačnosti fosfora u zemljištu. To uglavnom dovodi do toga da biljke ne iskoriste primenjene količine P tokom prve vegetacije, a njegova kontinuirana primena ima rezidualni efekat. Kod jako obogaćenih zemljišta fosforom može se manifestovati njegov rezidualni efekat godinama, što uglavnom zavisi od tipa zemljišta, pa tako na kiselim zemljištima on je manje izražen, a na karbonatnim zemljištima znatno izraženiji.

Izvor: dipl. inž melioracija zemljišta i voda Valentina Aleksić, PSSS „Poljoservis“ Knjaževac

Foto: Envato


reklama