Veći broj lekovitih i aromatičnih kultura zasniva se putem proizvodnje rasada . Proizvodnju sadnog materijala za podizanje plantaže organskog lekovitog bilja mogu organizovati i sami proizvođači, uz primenu principa organske proizvodnje. Ovo je nešto skuplji, ali u većini slučajeva sigurniji metod od direktne setve semena u polju.

Iako je proizvodnja rasada u izvesnoj meri specifična za svaku vrstu, postoji nekoliko opštih pravila.

U zavisnosti od specifičnosti vrsta, zasnivanje kulture iz rasada se odvija u proleće (najčešće kod jednogodišnjih vrsta, na primer, bosiljak i majoran) i u jesen kod višegodišnjih vrsta (odoljen, angelika, origano, matičnjak, timijan). Shodno tome i proizvodnja rasada se odvija u dva perioda, zimsko-prolećnom (u zatvorenom prostoru) i u letnjem periodu u, takozvanim, otvorenim lejama.

Primena principa organske proizvodnje u proizvodnji rasada u staklenicima i plastenicima je slična kao i kod povrća. Radi zaštite mladih biljaka od niskih temperatura, grada, instekata i slično, dozvoljena je upotreba proizvoda na bazi polietilena i polipropilena i ostalih polikarbonata. Nije dozvoljena upotreba materijala poreklom od polivinil-hlorida (PVC) i drugih plastičnih masa koje sadrže hlor. U zaštićenom prostoru dozvoljena je toplotna izolacija, kao što je prekrivanje zemljišta materijalom koji se može reciklirati, ali nije dozvoljena primena veštačkog svetla. Nije dozvoljena proizvodnja na kamenoj vuni i vodenoj kulturi, kao ni upotreba hranljivog filma. Količina treseta u supstratu za proizvodnju rasada lekovitog bilja je dozvoljena maksimalno do 50% (težinski). Treset ne sme da sadrži supstance koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji. Od gotovih pripremljenih mešavina dozvoljene su one sa najviše 70% treseta. Zabranjena je primena sintetičkih materijala i čistog treseta za supstrat. Za sterilizaciju zemljišta i supstrata dozvoljene su fizičke metode i sterilizacija zemljišta toplotom: parenje i solarizacija.

Za većinu višegodišnjih vrsta rasad se proizvodi u, takozvanim, otvorenim lejama u letnjem periodu, a kultura se zasniva u jesen ili u rano proleće. Ovakva praksa je veoma zastupljena kod proizvođača lekovitog bilja u našoj zemlji. Glavna prednost je niska cena proizvodnje rasada u letnjem periodu u poređenju sa zimskom proizvodnjom u zatvorenom prostoru. Troškovi se odnose samo na seme i održavanje leja (redovno zalivanje, plevljenje i zastiranje u cilju zaštite od prejake insolacije). Pored toga, sadnice proizvedene na ovaj način su snažnije, vitalnije i po pravilu daju dobre prinose već u prvoj proizvodnoj godini.

U organskoj proizvodnji rasada u letnjim lejama, jedno od centralnih pitanja je održavanje optimalne vlažnosti površinskog sloja, što se uz redovno zalivanje kvalitetnom vodom obezbeđuje i zastiranjem leja dozvoljenim prirodnim materijalima (asure od prirodnog materijala, lese od drvenih letvica i slično). Za ovu namenu nije dozvoljeno korišćenje zastora od PVC. Kod nekih vrsta koje otežano klijaju (lincura, na primer), za prekidanje dormantnosti semena nije dozvoljena upotreba hormonskih preparata (giberelinska kiselina i drugo). U obzir dolaze samo mehaničko–fizičke mere tretiranja semena (hlađenje u određenom periodu, vlaženje, skarifikacija i drugo).

Pored ovoga, neke lekovite biljke se zasnivaju sadnjom vegetativnih organa za razmnožavanje – pitoma nana (Mentha piperita) i estragon (Artemisia dracunculus) – stolonima, a perunika (Iris gemanica) – rizomima. Ovi vegetativni organi se sade u otvorene brazde u jesen ili rano u proleće. Jesenja sadnja u našim krajevima po pravilu daje bolje rezultate u poređenju sa prolećnom. U organskoj proizvodnji vrsta koje se razmnožavaju vegetativnim organima obavezna je upotreba sadnog materijala koji potiče iz organske proizvodnje.

Izvor: dipl. inž. Vladica Gavrilović, PSSS Negotin

Foto: Pixabay