Proizvodnja šargarepe u zatvorenom prostoru

87

Iako se uspešno proizvodi u tunelima za ranu prolećnu i pod agrotekstilom za prolećnu potrošnju, šargarepa se ređe gaji u zaštićenom prostoru.

Šargarepa je dvogodišnja vrsta i za ishranu se koristi zadebljali koren. Niče sporo (14 do 21 dan), čak i pri optimalnim uslovima, a ponik je nežna biljka. U toku vegetacije obrazuje rozetu listova i zadebljali koren.

Koren je okruglog, cilindričnog, konusnog do vretenastog oblika. Kvalitetan koren ima narandžastocrvenu boju kore i središnjeg dela, prijatan miris koji potiče od eteričnih ulja. Koren je bogat šećerima, beta karotenom, mineralnim materijama i eteričnim uljem. Pri preobilnom đubrenju azotom i uz nedovoljno svetlosti u korenu se nagomilavaju štetni nitrati.

Šargarepa ima umerene potrebe za toplotom. Niče na temperaturi od 3-4 stepena, ali optimalna temperatuje je 20 stepeni. Za rast listova optimalna je temperatura 18, a za zadebljavanje korena 20-22 stepena. U fazi ponika podnosi blage mrazeve, a u fazi razvijene rozete i -10 stepeni. Visoke temperature i nedostatak vode nepovoljno deluju na obrazovanje zadebljalog korena. Biljka traži dosta svetlosti.

Kritični periodi u potrebi za vodom su nicanje, obrazovanje rozete i početak obrazovanja zadebljalog korena. U celini, zahteva umereno vlažno zemljište (60-70% PVK), a nagle promene vlažnosti nepovoljno utiču na razvoj korena. Šargarepa dobro uspeva na lakim zemijištima, odnosno supstratima (pH 6,5-7,0) uz dobru drenažu. Đubri se na osnovu kontrole plodnosti zemljišta imajući u vidu da sa prinosom od 10 kg iz zemljišta iznosi 34 g N, 10 g P2O5 i 50 g K2O.

Što se uzgoja u zaštićenom prostoru tiče, to se najčešće izvodi u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Najpogodnije su rane sorte (pariska) ili sorte tipa „nantes“. Setva može biti u jesen (septembar,oktobar) ili zimi (decembar, januar i februar). Zemljište za gajenje šargarepe trebalo bi da je dobre strukture, pa se zato u zemljište unose treset ili pesak i 1-2 kg zgorelog stajnjaka po metru kvadratnom i 50 g azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na 10 m2.

Seje se u redove sa razmakom između redova 20 cm, a u redu, posle proređivanja (u fazi prvog lista), ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8 cm. Pri gajenju u širim objektima seje se u pantljike, sa razmakom između pantljika 50-60 cm. ZemIjište se posle setve zalije i na temperaturi oko 18 stepeni šargarepa nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista trebalo bi je prihraniti sa po 20-50 g N i K đubriva na 10 m2.

Za rast šargarepe pogodna je temperatura oko 18 stepeni, uz vlažnost zemljišta od 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana sa 10-12 l vode/m2). Međuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije, tako da zatvori redove. Šargarepa dospeva za 70-80 dana i sa metra kvadratnog dobija se 2-6 kg, u zavisnosti od uzrasta u vreme kad se koren vadi.

Veoma dobre rezultate daje rana proizvodnja šargarepe uz setvu pred zimu i pokrivanje agrotekstilom u februaru, ili setva i pokrivanje agrotekstilom u februaru. Setva (sa 1,5-2 kg/ha) obavlja se mašinski (njiva) ili ručno (bašta) u 4 do 6 redne pantljike (zavisno od širine agrotekstila). Pred setvu se izvrši đubrenje, a posle pokrivanja po potrebi zalivanje. Agrotekstil se skida 10 dana pre vađenja šargarepe. Od herbicida se koristi treflan, a od bolesti može da se razvije pepelnica (karatan), palež lista (maneb), a zbog upotrebe agrotekstila ređa je pojava stetočina. Šargarepa pokrivena agrotekstilom daje veći prinos (do 20%) i vadi se 15-25 dana ranije.

Foto: Pixabay


reklama