Liker je, po svojoj definiciji, jako alkoholno pića slatkog ukusa. Oduvek je važio za „žensko piće“, mada mnogi muškarci vole krišom da ga popiju i zaslade se uz kafu ili kolač. U narodnoj medicini su likeri odavno poznati kao zdrava pića, odlična za imunitet, pa mnogi kažu da uzimaju „samo čašicu, zdravlja radi“. Mogu se praviti od različitih trava, voća, jaja, čokolade, kafe, i drugih sastojaka, ali jedno je sigurno – imaju izvrstan ukus.
Osnova voćnih likera su celi plodovi ili delovi ploda svežeg voća, koji su vremenom otpustili svoj sok, potopljeni u kvalitetnu rakiju neutralnog ukusa i mirisa. Ovako pripremljena pića imaju prirodnu boju, koja zavisi od voćne vrste. Aroma je u potpunosti sačuvana, a šećer daje jako sladak ukus i gustinu same tečnosti.
Za voćne likere propisano je da sadrže najmanje 200 ml voćnog, odnosno matičnog soka po litru likera. Mogu se koristiti praktično sve vrste voća, ali se obično okrećemo onima koje su bogate bojom, aromom i kiselinama, kao što su višnje, maline, kupine, jagode, borovnice, ribizle itd. Voćni likeri se obično proizvode u sezoni berbe, a ubrano voće treba da bude zdravo i u punoj zrelosti, dakle nit’ zeleno, nit’ prezrelo. Naravno, plesnivi, crvljivi i zgnječeni plodovi ne dolaze u obzir. Ne treba ni naglašavati da voće treba da bude oprano i ostavljeno da se ocedi višak vode.
Da bi sam liker bio kvalitetan, logično, moramo koristiti i kvalitetne sastojke. Izbor alkohola tu igra veliku ulogu. Obično se koriste voćne rakije – loza ili mlada jabuka, dok se šljiva, kajsija i komovica izbegavaju zbog specifične arome. U nedostatku kvalitetne domaće rakije, uvek možete uzeti dobru votku kao dostojnu zamenu. Ukoliko je rakija „prejaka“, možemo je razblažiti dodavanjem destilovane vode. Ipak, znajte da će procenat alkohola u likeru biti niži nego u rakiji i bez toga – razblažiće se dodavanjem voća i šećera. Preporuka je da liker ima oko 18 gradi odnosno 45 stepeni.
Šećer je naravno tu da da sladak ukus, ali i kao svojevrsni konzervans. Koristi se kristal beli šećer, a količina se prilagođava voćnoj vrsti i ličnim afinitetima. Umesto šećera se može koristiti med, kao zdrava zamena. Osim toga, često se dodaju različiti začini poput vanile ili cimeta, koji dodatno obogaćuju ukus.
Vreme maceracije varira od nekoliko dana, do nekoliko nedelja, u zavisnosti od tipa likera. U industrijskoj proizvodnji, mešavina se povremeno otače dajući samotok. Voću koje se macerira ponovo se dodaje nova količina alkohola, i ponovo se macerira do iscrpljenja. Dobijeni macerati mešaju se u različitom odnosu, zatim se stabilišu hlađenjem ili pasterizacijom, i liker se kompletira sirupom od šećera i vode. Kiselost se, ukoliko je potrebno, može podesiti limunskom kiselinom. Nakon toga sledi filtriranje i punjenje u boce.
Proizvodnja u kućnim uslovima je dosta jednostavnija: u staklene tegle ili boce se dodaju naizmenično plodovi i šećer, dok se ne ispune dve trećine suda. Na kraju se do vrha dospe rakija. Flaša se dobro zatvori i odloži na sunčano mesto uz povremeno mućkanje. Nakon mesec – dva, liker je spreman za upotrebu.
Foto: Pixabay, FreeImages