Proizvodnja žalfije

239

Žalfija, odnosno na latinskom Salvia officinalis, je višegodišnja polužbunasta biljka, poreklom sa Mediterana. Od davnina su poznata njena lekovita svojstva pa se koristi kao lek protiv kašlja, infekcija i zmijskog ujeda. Koren žalfije prodire duboko u zemlju, vezujući je velikim brojem žila pa se često koristi i za sprečavanje erozije na terenima koji su skloni tome. 

List žalfije je kopljast, mek, sivkaste boje, prekriven nežnim dlačicama. Cvasti su tamno plave i otvaraju se odozdo na gore. Žalfija cveta od maja do kraja jula. List se koristi za čaj, nadzemni deo biljke kao začin, cvetovi su medonosni, a lekovita i protiveroziona svojstva smo već pomenuli. Baš zbog višestrukih korisnih osobina, žalfija je uvek tražena, pa je plasman zagarantovan, a rasadnički posao siguran uspeh.

Žalfija najbolje uspeva na toplim, suvim i osunčanim staništima. U periodu vegetacije ne podnosi suvišnu vlagu i hladno vreme, ali uprkos tome dobro podnosi zimu i veoma niske temperature u vreme mirovanja vegetacije. Uspeva na svim tipovima zemljišta pa čak i u pukotinama stena ali najviše joj odgovara duboko, plodno zemljište.

Razmnožava se semenom ili deljenjem bokora, ali kad se gaji u komercijalne svrhe, onda se preporučuje semenom. Seme je veoma sitno, pa 1000 komada teži samo 6-8 g. Dobre je klijavosti. Setva se obavlja u januaru u sandučićima ili toplim lejama. Seme se zatim prekriva slojem od 1 cm zemlje jer bolje klija u mraku. U aprilu se rasad iznosi na otvoreno. Presađuje se na stalno mesto u oktobru, sa razmakom među redovima 70 cm, a u redu 40-50 cm. Zalivanje useva je obavezno, a za proizvodnju sadnica po 1 ha potrebno je 250-300 m2 leja i 0,5-1 kg semena.

Drugi način setve je direktna setva na parcelu u rano proleće. Setva se može obaviti ručno ili mašinski. Kod ručnog sejanja utrošak semena je 2-3 kg po hektaru, a u slučaju mašinske setve na rastojanju od 20 cm , koristi se 1,2 kg po hektaru. Kod plantažnog gajenja, biljke se sade u redove na rastojanju 60-70 cm, a razmak između biljaka u redu je 30-40 cm, što znači da se na jednom hektaru sadi 35 700 – 55 500 sadnica.

Trebalo bi znati da pre sadnje zemljište treba dobro pripremiti, s obzirom na dug životni vek useva. Jesen pre sadnje treba obaviti duboko oranje, a u proleće izravnati sa što manje prohoda, da se dobije mrvičast setveni sloj.

Nicanje žalfije počinje za 20-25 dana i za to vreme niknu brojni širokolisni korovi koje treba uništiti neposredno pre nicanja. Usev oblikuje redove i potrebno ga je više puta okopati i opleviti.

Za postizanje dobrog roda potrebno je, pre nego što se oblikuje usev, jesenjim osnovnim đubrenjem u zemljište uneti 30-40 kg/ha N i 80-100 kg/ha P i K. Na proleće, pre početka rasta, treba uneti 30-40 kg/ha N, koji će ubrzati nicanje i početni rast biljaka, a ostatak od 25-30 kg/ha N odmah posle prvog košenja. Žalfija se kosi nakon cvetanja, na visini od 10cm, obavezeno po suvom vremenu. Po košenju najčešći način obrade je sušenje cele biljne mase na promaji ili u sušarama na 40° C, nakon čega se trešenjem odvaja list. Drugi otkos je krajem septembra.

Proizvodnja semena

Seme žalfije ne dozreva ravnomerno jer se cvetovi ne otvaraju istovremeno. Zato je potrebno pronaći optimalno vreme za sakupljanje semena tj. onaj period kada je moguće sakupiti najviše zrelog semena a da manji broj bude škart odnosno nedozrelo seme i cvet. Najpogodniji period u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra. Sakupljanje se radi ručno, odsecanjem cvasti zatim prosušivanjem i trešenjem. Na jednom hektaru se može izdvojiti 400 – 600 kg semena godišnje.

Želi li se žalfija upotrebiti samo za destilaciju eteričnog ulja, kosi se u punom cvetanju, početkom jula. Ako je prinos po hektaru pri jednom otkosu 12 t zelene mase i ako je sadržaj eteričnog ulja 1,7 % u suvoj materije, dobija se 20 kg eteričnog ulja.


reklama