Đakomo Andreoći koji vodi malu organsku farmu u brdima severno od Rima. Kaže da se oseća kao deo “umiruće rase”, a sve zahvaljujući čokoladnom namazu koji ima ljubitelje širom sveta, piše “Financial times”.
Zemlja u blizini njegove farme, u opštini Viganelo, nekada je bila zasađena različitim vrstama, uključujući masline, vinovu lozu, lešnike.
U poslednje vreme, međutim, pod uticajem “Ferera”, italijanske kompanije koja pravi “Nutelu”, mnoge okolne doline prešle su na intenzivan uzgoj lešnika. Zasadi ove monokulutre zamenjuju travnate pašnjake, male farme i redove vinove loze.
Napor proizođača “Nutele” da smanji zavisnost od uvoza iz Turske, izaziva negativne reakcije u ruralnim zajednicama, piše “Financial times “.
– Uzgoj lešnika je masovno eksplodirao, izazivajući toliko brzu promenu u ekosistemu oko nas da priroda više nije u mogućnosti da to izdrži – rekao je Andreoći.
Dodaje da su drveća lešnika sada zasađena svuda, i da usisavaju sve resurse koji se nalaze u zemlji.
Kompanija “Ferero” odlučila je da smanji uvoz orašastih plodova iz Turske, koja je bila glavni snabdevač firme, a sve kao odgovor na poziv proizvođačima da smanje zavisnost od lanaca snabdevanja, povećaju lokalnu proizvodnju i podignu nadzor nad održivošću i pravima radnika.
– Potrošači postaju svesniji toga kako je njihov proizvod nastao i odakle dolazi – rekao je Išan Das iz firme “Freeworld Trading”.
Odluka kompanije “Ferero” podelila je lokalne zajednice na one koje pozdravljaju mogućnost da povećaju svoje prihode većim uzgojem lešnika i one koje veruju da će stvaranje monokulture dovesti do ekološkog ćorsokaka.
Stručnjaci za zaštitu životne sredine navode da je ovo dovelo do toga da lokalni poljoprivrednici sade drveće tamo gde mu prirodno nije mesto, na primer, pored mora.
Intenzivan uzgoj takođe može da iscrpi podzemne hranljive materije i pomeri autohtone vrste sa njihovog staništa.
Stručnjaci dodaju i da postojanje monokulture na nekom području može da dovede do širenja bolesti biljaka i insekata, što potom dovodi do veće upotrebe pesticida i herbicida.
Iz kompanije “Ferero” navode da je njihov plan da lešnike sade u onim delovima gde mogu da se integrišu sa drugim usevima, kao i da žele da spreče da zemljište na kojem ništa nije zasađeno bude napušteno.
Takođe, odlučno odbacuju tvrdnje da odluka kompanije negativno utiče na životnu sredinu.
– Uzgoj lešnika ne unuštava ruralne delove Italije. Zapravo, Italija ima dugu istoriju uzgoja lešnika i jedna je od glavnih zemalja proizvođača lešnika. Italijanske lešnike koriste kompanije u različitim industrijama – navodi se u saopštenju “Ferera”.
“Ferero” je, između ostalog, suočen sa konkurencijom prehrambene grupe “Barila”, koja je proizvela namaz napravljen od 100 odsto italijanskih lešnika.
Program oporavka italijanske vlade sadrži i deo koji se odnosi na poljoprivredu vredan 6,8 milijrdi evra, u kojem se između ostalog teži povećanju organske poljoprivrede, unapređenju biodiverziteta i smanjenju hemijskih komponenti.
U Viganelu se lešnici uzgajaju od 1960. godine. Ali prema planu pod nazivom “Progetto Nocciola Italia”, ili italijanski projekat za orašaste plodove, “Ferero” je postavio za cilj da će povećati nacionalnu proizvodnju za 30 odsto, na 90.000 hektara, do 2025. godine.
Jedan deo italijanskih poljoprivrednika podržao je koristi koje donosi uzgoj lešnika.
– Ova rasprva je nadrealna – rekao je Lorenzo Bazazmna ispred sindikata italijanskih farmera “Coldireti” i dodao:
– Monokulutra, bilo da se radi o pšenici, kukuruzu, vinovoj lozi, nije ništa novo. Na svakom je preduzetniku da napravi sopstveni izbor, i koristi ispravne poljoprivredne tehnike.
Izvor: Nova ekonomija/Financial times
Foto: Unsplash, Pixabay
