Samo za one sa istančanim ukusom – estragon

92

Zmijska trava, kozlac ili betram samo su neki od naziva za ovu aromatičnu višegodišnju biljku koja najveću primenu ima u francuskoj kuhinji, ali i u proizvodnji kozmetičkih preparata.


Pradomovina estragona su Rusija i Mongolija odakle je prenet na ostala područja, te danas raste samoniklo ili kultivisano u svim evropskim zemljama. Poznato je da su stari Grci koristili listove estragona kao lek protiv zubobolje, ali drugi tragovi o njegovoj primeni pre XVI veka skoro i da ne postoje. Sada je dobro poznato da cela biljka ima lekovita svojstva. Od materija koje estragonu daju takva svojstva na prvom mestu je eterično ulje, onda tanin i još neke neistražene kiseline.

U narodnoj medicini poznata su lekovita svojstva, posebno kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Pospešuje apetit, podstiče metabolizam te izlučivanje mokraće, a deluje i protiv crevnih glista. Koristi se kao čaj, a efikasan je i kao antidepresiv. Ulje estragona ima i široku primenu u proizvodnji kozmetičkih preparata.

Zbog prodornog i prijatnog mirisa i karakteristšnog ukusa, za koji neki kažu da malo podseća na anis, estragon je našao široku primenu i u kulinarstvu, posebno u francuskoj kuhinji. Koristi se svež i osušen za salate, za pripremu jela od piletine, ostale peradi i ribe, pikantnih sosova, supa i variva koji se služe uz divljač, ovčetinu i govedinu. Senf i sirće od estragona odlikuju se tipičnim ukusom i mirisom, te ga koriste samo veliki ljubitelji.

Estragon je moguće gajiti i u sobnim uslovima, i najbolje je kupiti već izniklu biljku u saksiji jer teško raste iz semena. Potrebno je obezbediti samo topla i sunčana mesta pošto razvoju estragona ne odgovaraju senka, hladnoća i vlaga.

Umesto francuskog estragona, lakše je gajenje domaćeg jer otporniji i pritom se razmnožava semenom (polaže se u zemlju u martu i aprilu). Nove biljke se mogu dobiti i pomoću pelcera ili razdvajanjem korenja u martu i aprilu, što treba činiti bar svake dve godine da ne bi došlo do ’gušenja’ usled nedostatka prostora. Mladice se sade na razmaku od oko 50 cm.

Estragon ne zahteva posebnu negu, ali ga zimi treba zaštititi od mraza: odsecite mu stabljike do zemlje i prekrije ga slamom ili korom drveta.

Što se tiče ’berbe’, biljke treba iseći sve do drvenastog dela i okačiti na mesto gde će se brzo osušiti – na primer, pod tremom, ili u prostoriji gde se može napraviti dobra promaja. Sušenjem biljka gubi dosta od arome, naročito ako se proces odvija sporo. Kada se osuši, izmrvi se i stavi u staklenu teglu, koju treba hermetički zatvoriti.

Aromatične biljke koje imaju mesnate ili porozne listove, kao što je estragon, bolje će sačuvati miris ako ih zamrznete umesto da ih osušite. Pre nego što ih stavite u zamrzivač, postupite na sledeći način:

– Skinite listove s biljke, najbolje ujutro. Ostavite im peteljke, operite ih pod mlazom vode, a onda ih malo protresite i pustite da se ocede
– Napravite svežnjeve od desetak do dvanaest listova uvezanih oko peteljki. Svaki svežanj stavite u gazu i zavijte pamučnim koncem
– Spustite ih u ključalu vodu (pola litra na 100 g lišća)
– Sačekajte pola minuta, a onda izvadite lišće pomoću cediljke za čaj, isecite konac, otvorite svežanj i potopite ga u posudu s vodom koju ste ohladili kockicama leda
– Posle minut-dva procedite vodu, ocedite lišće i stavite ga u najlonske kesice. Nakon što ih popunite do kraja, zavežite ih gumicama i stavite u zamrzivač.

Foto: Cover Images


reklama