Samozagrevanje pšenične mase u toku skladištenja

27

Svi oblici samozagrevanja uskladištene pšenice nastaju kao rezultat biohemijskih procesa u zrnu, mikrobioloških procesa na površini zrna i zbog aktivnosti insekata.

Koji je od ovih faktora uticajniji, predmet je mnogih ispitivanja. Utvrđeno je da se fiziološki procesi, a sa tim i samozagrevanje pšenice, odvija i u potpuno sterilnim uslovima, ali sa znatno slabijim intenzitetom. Prema tome, sva tri navedena procesa, ako se za to steknu potrebni uslovi teku uporedno, a kao krajnji rezultat je samozagrevanje pšenice koje za posledicu ima kvarenje.

Odlučujući faktori koji utiču na intezitet samozagrevanje su vlaga zrna i temperatura.

Najuočljiviji pokazatelj samozagrevanja je porast temperature. Za kratko vreme temperatura poraste do 55 stepeni, da bi usporenijim tempom dostigla maksimum od 65 stepeni. Posle postizanja maksimalne temperature, zrnena masa počinje da se hladi, jer prestaju svi procesi u zrnu, na zrnu i u prostoru između zrna.

U početnom stadijumu procesa samozagrevanja dolazi do burnog razvoja bakterija i plesni. Daljim povećanjem temperature od 25 do 40 stepeni još uvek se povećava broj plesni. Na temperaturi od 40 do 50 stepeni plesni nestaju, a pojavljuju se sporogene termofilne bakterije. Kod maksimalne temperature samozagrevanja pšenične mase drastično se smanjuje broj živih mikroorganizama, što znači da je život zrnene mase skoro potpuno zamro.

Na osnovu osobina uskladištene pšenice i temperature zrnene mase razlikuju se tri stadijuma samozagrevanja.

Prvi stadijum predstavlja početak samozagrevanja kad temperatra poraste na 30 stepeni. U ovom stadijumu zrno poprima slab ambarski miris bez izmena boje. Brzom intervencijom, prebacivanjem i provetravanjem zrnene mase, zrno se može dovesti u prvobitno stanje bez značajnih promena u kvalitetu i gubitka u masi.

Drugi stadijum predstavlja razvijeni oblik samozagrevanja koji nastaje od tri do sedam dana od prijema pšenice. U ovom stadijumu temperatura raste od 34 do 38 stepeni. Zrno menja boju u tamnu, a miris prelazi iz ambarskog u sladni. Na zrnima koja su pretrpela drugi stadijum samozagrevanja ostaju trajne posledice pogoršanog kvaliteta.

Treći stadijum predstavlja zapuštene forme samozagrevanja sa temperaturom koja dostiže do 50 stepeni. U ovom stadijumu zrno potpuno gubi biološku i tehnološku vrednost i postaje praktično neupotrebljivo. Zrnena masa je jako neprijatnog mirisa i ugrudvana. Ne postoje mere kojima bi stanje zrna moglo da se popravi.

Izvor: dipl. inž. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay


reklama