U povrtarskoj proizvodnji ne postoji opasnija faza od proizvodnje rasade. Dobijanje kvalitetnog, a pre svega zdravog rasada, osnov je uspešne povrtarske, ali i cvećarske i voćarske proizvodnje.

U periodu od oko 60 dana, koliko je potrebno do prenošenja u plastenik ili otvoreno polje, neophodno je negovati mlade biljčice.

Poleganje rasada, koje se još naziva i „topljenje rasada“, izazivaju gljivice iz roda Pythium, Pythium debaryanum i Pythium ultimum koje su među najštetnijim vrstama koje napadaju povrtarske biljke.

U slučaju visoke vlažnosti i temperature, ako je prisutan, inokulum se lako prenosi i dolazi do pojave prvih simptoma. Simptomi se ispoljavaju na prizemnom delu stabaoca, u zoni korenovog vrata, gde se pojavljuju vodenaste nekroze. Dolazi do prekida transporta hranljivih materija, nekroza se brzo širi na celu biljčicu i takve biljke „padaju” što dovodi do „topljenja rasada” i do pojave ogolelih mesta u lejama ili kontejnerima.

Sprečavanju razvoja ovih fitopatogenih gljiva mora se pristupiti nizom kombinovanih mera, jer jedino tako se ispoljava najbolji efekat. Te mere podrazumevaju sledeće:

– Zdravo deklarisano seme, kao osnov svake proizvodnje
– Kvalitetan supstrat fine strukture, odgovarajuće pH vrednosti i sa hranivima prilagođenim potrebama u početnim fazama klijanja i nicanja. Kad god je to moguće, supstrat treba sterilisati, zagrevanjem na 80 stepeni u trajanju od 30 minuta
– Posude, kontejneri, plastične, stiroporske ili pvc čašice potrebno je da imaju otvore za drenažu kako se voda ne bi zadržavala i samim tim bila podloga za dalji razvoj gljivica i bolesti
– Posle punjenja kontejnera i sadnje neophodno je odmah izvršiti prvu zaštitu, i to dobrim zalivanjem (1,5-2 l po kontejneru) odgovarajućim pripremljenim rastvorom. Preporuka je da se primeni kombinacija preparata na bazi probamokarba hidrohlorida – 15 g/10 l vode, fosetil aluminijuma – 6 g/10 l vode i tiofanat-metila – 10 g/10 l vode. Stručnjaci preporučuju i preparat „Previcur Energy“ koji sadrži dve već pomenute aktivne materije – propamokarb hidrohlorid i fosetil aluminijum. Takođe, može se upotrebiti rastvor preparata na bazi propamokarba hidrohlorida u dozi od 25 ml /10 l vode
– Zalivanje vodom vrši se u ranim jutranjim časovima jer biljke moraju ući u noć suve. Poželjno je u vodu dodavati vodotopiva đubriva, sa formulacjom koja sadrži veći procenat fosfora, na primer – NPK 10:40:10, kako bi se rasad dobro ukorenio
– Osvetljenje – Rasad zahteva oko 15 sati osvetljenja. U slučaju da je potrebno dodatno osvetljenje, koriste se lampe koje se tokom noći moraju gasiti jer je odmor u mraku veoma bitan za pravilan razvoj biljaka
– Provetravati objekat što češće i nastojati da temperatura bude 14-16 stepeni tokom dana kad je rasad u početnim fazama nicanja. Posle nicanja prvog i drugog lista, temperature treba da su nešto više, između 20-22, maksimalno 25 stepeni, a relativna vlažnost vazduha ne veća od 75 odsto

Sve pomenute mere imaju isključivo preventivni efekat, uključujući i primenu hemijskih preparata namenjenih suzbijaju poleganja rasada. Jer, ukoliko dođe do ove pojave, hemijska ili biološka sredstva imaju svrhu da se primene samo ako se predhodno uklone zaražene biljke. Na taj način se obezbeđuje zaštita preostalih biljaka, pošto fungicidi prave barijeru između biljke i gljiva koji su prouzrokovači poleganja.

Izvor: dipl. ing. Slađana Gavrilović, PSSS Valjevo