Srbija je ozbiljan igrač u sektoru hrane

29

Očekujem da Srbija ponovi izvoz agrara iz „korona godine” od 4,2 milijarde dolara pa i rast. To je za 50 odsto više nego 2016. I dokaz da je naša zemlja, u krugu od hiljadu kilometara, ozbiljan igrač u sektoru hrane. Sledeća godina doneće potvrdu toga, jer mnoge države u toku pandemije nisu imale dovoljno ni za sebe, kaže u intervju za “Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

– Cena hrane u svetu sigurno će imati uzlazni i stalni trend rasta. Dostizaće punu cenu i neće biti obezvređena kao pre deceniju. Cilj je da u narednim godinama postignemo izvoz od bar sedam milijardi dolara. To podrazumeva intenziviranje prehrambene industrije jer ona valorizuje mnogo veću vrednost nego da izvozimo samo pšenicu i kukuruz.

Presednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje nije potpisao izmene i dopune Zakona o vodama, što je izazvalo veliku pažnju javnosti.

– Predsednik je iskoristio svoja ustavna ovlašćenja. Greška je nastala kod nas u ministarstvu. Od jeseni krećemo u javnu raspravu i svaki predlog je dobrodošao. Posle usvajanja Zakona o javnoj svojini ova materija je realno neuređena. Ovaj predlog izmena zakona upućen još pre dve i po godine u parlament. I svi koji su se oglašavali iz opozicije imali su priliku da reaguju i tada i sve ovo vreme. Nemam ništa protiv. Ući ćemo u javnu raspravu i dobiti, nadam se, kvalitetna rešenja za regulisanje i zakup vodnog zemljišta ali i drugih važnih pitanja.

Kako je princip zakupa funkcionisao do sada?

– To je bila neuređena oblast. Pre 15, 20 godina svako ko zaposedne bilo koju tačku, obrati se nadležnom vodoprivrednom preduzeću i zaključi ugovor. Bez ikakve procedure. Neću da ulazim u sadašnja predložena rešenja, idemo iz početka. Postavlja se samo pitanje kako tretirati one koji imaju trajne upotrebne dozvole i kako da oni dođu do vodoprivrednog zemljišta. Ispada da su dobili dozvolu a da neće imati pristup tom zemljištu i da će neko drugi moći da ga zakupi ispred njihovog objekta.

Ove sezone maline prvi put nisu glavna tema u medijima. Ali probleme su imali proizvođači paradajza, mleka…

– Problem s paradajzom u Jablaničkom okrugu nastao je jer je branje, zbog velikih kiša, pomereno za dve do tri nedelje. Oni su izgubili taj period kada je cena najbolja. Govorim o izvozu, tako da je na drugim tržištima nabavljen ovaj proizvod iz nekih drugih zemalja. Početkom jula smo uvek smo bili najkonkurentniji kada je reč o paradajzu. Sredinom jula to više nije tako i cene se smanjuju, pa su proizvođači realno imali poteškoća i nisu mogli da zarade.

Šta je predloženo kao rešenje?

– Postigli smo dogovor i ovaj problem moramo da rešavamo sistemski. Pre četiri godine, na tom području rađena je eklektrifikacija polja i činjenica je da smo sa 60 plastenika skočili na gotovo 700. Tako da se i količina robe stalno uvećava. Ne samo u Leskovcu već i na prostoru Lebana, Vlasotinca. Njima je potrebna poljoprivredna infrastruktura, da uradimo puteve kako bi što manje robe bilo druge klase. Da nastavimo s elektrifikacijom i rešimo poteškoće s protivgradnom zaštitom. Sledeće godine na planini Kukavici uvešćemo automatsku protivgradnu zaštitu. Moramo i da ovladamo načinom pakovanja robe jer u tom smislu na nekim tržištima više nismo konkurentni.

Proizvođači kao problem navode i uvoz.

– Ove godine uvezli smo 3.500 tona manje paradajza nego prošle, pa to ne može biti problem. Ne može, što se pominje, poremećaj na tržištu da napravi 14 kamiona paradajza iz Holandije. To nije realno. A zaboravlja se i da od 15. maja do 15. septembra imamo carinsku zaštitu za paradajz.

Kada je uvedena?

– Ima nekoliko godina. Kada neko hoće da uveze paradajz iz EU carina je 20 odsto. Iz Turske je carinska stopa 15 procenata (do 3.500 tona) ili 30 odsto za veće količine. Realno, jedina zemlja prema kojoj, zbog Cefta sporazuma, nemamo carinsku zaštitu jeste Albanija. I Makedonija, ali ona nam nije u ovom trenutku neki konkurent. Ne možemo da kažemo da su količine albanskog paradajza tolike da mogu da ugroze naše tržište. Međutim, mi imamo ovde i nešto na šta su nam nedavno ukazali proizvođači. To je pokušaj reeksporta paradajza iz EU, preko nekih država Cefte, na naše prostore. Tu je realan problem jer se izbegava carina i to moramo ozbiljno da istražimo i rešimo.

Kako Srbija brani prelevmane? Za EU je, znamo, problem ograničavanje tržišta. S druge strane, vidimo da su ona širom sveta ogromna, posebno poslednjih godinu dana.

– Nama se ne dozvoljavaju bilo kakva ograničenja. I kada pitamo EU, jer imamo ugovor o SSP-u, jer hoćemo da iskoristimo svoja prava koja imamo na osnovu tog ugovora, a u vezi su sa uvođenjem nekih zaštita recimo mesnih preređevina, mleka… nama se uvek stavlja kontramera. Ako uradite to – zabranićemo vam izvoz voća i povrća na tržište Evropske unije. Dođete u situaciju da vam uvoz jedne robe vredi 50 miliona evra, a izvoz druge 500 ili 600 miliona i onda je to problematično. Možemo da se vratimo uvek na 2009. i konstatujemo da je SSP u sektoru poljoprivrede užasno ispregovaran. Što se tiče mesnih prerađevina, recimo, pustili smo da dve, tri godine bude potpuna liberalizacija, a nismo to morali. Za razliku od recimo Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore koje i dalje imaju carinske zaštite, a nisu ni blizu s prerađivačkom industrijom da bi mogli da nam pariraju.

Da li je moguća revizija?

– Jeste, ali sa svim zemljama istovremeno. To nije realno. Imate jedan instrument, u okviru SSP-a, da uvedete meru kada dođe do poremećaja tržišta. Ali Brisel uopšte ne gleda blagonaklono na to. Već dva puta smo pokušali za mesne prerađevine jer nas preplavljuju ti proizvodi iz EU. Ne znam zašto je onaj ko je pregovarao pristao da posle 2012. godine nemamo nikakvu zaštitu u tom sektoru.

Šta se dešava s cenom mleka?

– Tu je problem nastao pre svega zbog visoke cene kukuruza i sojine sačme. Isto tako razgovaramo i sa mlekarama, jer otkupna cena nije menjana šest godina.

Procene za rod kukuruza su malo smanjene.

– Cena kukuruza se i dalje dobro drži, bez obzira na to što se berba bliži. Mislim i da će cena biti bolja nego ikada, ali i dobra godina za ovu žitaricu. Neće biti rekordna kao 2020, ali će biti blizu toga.

Ove godine je dosta visoka cena voća u sezoni. Nejasna je situacija da voće od trenutka kada izađe od proizvođača i stigne do tržišta poskupi i do tri puta. Za to se krive trgovački lobiji, nakupci…

– Antimonopolska komisija je u nekoliko navrata, u pojedinim sektorima, dokazala monopolsko ponašanje i učesnici su bili kažnjeni. U poslednje, dve-tri godine toga nemamo. Ali postoji neka mantra o uvoznim lobijima, kašnjenju subvencija… Sada smo prvi put usvojili zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Stvari se menjaju.

Kakve su procene za izvoz voća?

– Čekamo jabuke, one su jedna trećina ukupnog voćarstva u Srbiji. Izgledalo je da ćemo čak imati rekord u proizvodnji ove godine. Realno, zbog kiša, a posle i suše neće biti te količine. Međutim, s aspekta cene i zarada rezultati će biti odlični. Neke voćne vrste imaju cenu kakvu nisu imale nikada.

Pominjano je nedavno i formiranje zajedničkog preduzeća s Rusijom. Šta je suština?

– Rusi žele da na prostoru Srbije naprave jedan hab i budu uvoznici srpske robe. Žele i investiciju u sektoru mesne industrije, što nije sporno, kao i u slučaju bilo kog stranog investitora, ako to odgovara svim savremenim standardima i nama otvori neko novo tržište. Rekli su i da postoji šansa da male hladnjače dobiju mogućnost izvoza voća u Rusiju. O tome sam nedavno razgovarao s ruskim ministrom poljoprivrede, da se od sledeće sezone to dozvoli za koštunjavo voće jer je u tom segmentu ograničenje bilo 500 tona. To je bio isključivi zahtev Rusa, ako želite da izvozite na to tržište oni hoće da kontrolišu veće hladnjače kapaciteta od 500 tona. Imaju svoje standarde, ali s novim sistemom elektronskog praćenja pošiljki, koji će potpuno zaživeti od juna sledeće godine, moći ćemo da idemo i s manjim hladnjačama.

Da li ste zadovoljni tempom povlačenja novca iz evropskog pretpristupnog fonda IPARD. Očekujete li efekte od uvođenja avansnog plaćanja?

– Predložili smo izmene zakona koje će predviđati avansu isplatu od 50 odsto. U toku je najveći do sada IPARD konkurs u vrednosti od 60 miliona evra. Nisam zadovoljan u delu koji se odnosi na preradu, tu slabije ima zahteva. Ali ih zato za traktore i mašine ima mnogo više, nego što ima sredstava. Mislim da smo svi zajedno prošli to prilagođavanje i ove godine ćemo imati dosta isplata. Objavićemo i poslednje konkurse, a onda imamo tri godine za realizaciju. Već se pripremamo i za IPARD 3.

Kakve novine se očekuju?

– U finansijskom smislu biće izdašniji. Skoro puta dva u odnosu na dosadašnji iznos. Moći će da konkurišu i lokalne samouprave za ruralnu infrastrukturu, dobijaće 100 odsto novca. To je jedna nova dimenzija finansiranja.

Tržište žitarica izuzetno je turbulentno poslednjih godinu i po dana. Uljari su 2020. imali savršenu godinu, a potrošači skupo plaćali ulje. Ima li procene za narednu sezonu?

– Tržište jeste dosta neizvesno. Sada je cena ulja pala za 13 odsto na svetskom nivou. Međutim, uljare su ozbiljne količine suncokreta već ugovorile po ceni od 52 dinara i moraće to do plate.

Ili mi kupci, na kraju?

– Nećemo, jer je cena pala. To neće istrpeti tržište i ići će na njihovu štetu.

Izvor: Politika

Foto: Unsplash, Pixabay, Free Images