Borovnice su voćna vrsta koja donedavno nije bila previše zastupljena u Srbiji, a gajena je obično u regionu Zapadne Srbije. Međutim, u poslednje vreme sve češće je biraju i fruškogorski voćari.
„Najbolje je na velikim plantažama gajiti više voćaka, jer ako rod jednog voća podbaci prinos drugog može da nadomesti“, preporuka je voćara Zorana Đorđevića, koji u Grgetegu, u opštini Irig, osim jabuka i krušaka gaji i borovnicu u saksijama.
Za ovo bobičavo voće, kaže Đorđević, voćari se sve češće opredeljuju zbog ovdašnje klime, koja doprinosi da bobice pre sazru za berbu u odnosu na područja gde se nalaze velike plantaže i proizvođači – Poljsku, Nemačku, Italiju, Portugaliju…
„Berba naše borovnice kreće već od 10. juna i traje do 10. jula, a u to vreme je nema na stranim tržištima. Zato je cena na veliko viša nego kada voća ima i na ino plantažama, pa dobar deo domaće proizvodnje borovnice ide u izvoz. Prednost u gajenju borovnice ogleda se i u tome što ranije sazreva u odnosu na kruške i jabuke, i voćarima daje priliku da pre dođu do novca, prihoda i zarade“ objašnjava Đorđević.
Međutim, valja voditi računa i o tome, na šta ukazuje naš sagovornik, da je proizvodnja borovnice skupa, zbog hraniva, navodnjavanja i neophodne radne snage.
„Tokom tih mesec dana berbe, borovnica se ručno bere četiri puta i treba obezbediti novac za dnevnice sezonskih radnika. Prva berba je najduža, jer u gomili bobica treba uzbrati one zrele, ali je u tom periodu borovnica i najskuplja. Kilogram je lane koštao od 5,5 do šest evra. Poslednja berba ide najbrže, ali je i cena niska – prošle godine samo 2,5 evra po kilogramu“ dodaje on.
Podizanje voćnjaka je skupa investicija, jer zahteva ulaganje između 50.000 do 60.000 evra po hektaru. Profesionalni proizvođači, čim borovnicu stave u saksije, odmah postavljaju i protivgradne mreže i sistem za navodnjavanje.
„Srećom, država daje bespovratne podsticaje za skoro celokupnu proizvodnju, a Fond za razvoj Srbije povoljne kredite“ dodao je Đorđević.
Po rečima Đorđevića, i na rod borovnice treba čekati više godina.
„Tek od četvrte, pete godine mogu se očekvati prinosi, oko tri kilograma po sadnici, kojih po hektaru treba da bude, u zavisnosti od zapremine saksije, između 3.500 do 4.500 komada“ navodi ovaj voćar i objašnjava da borovnica voli kiselkasto zemljište, kog nema na obroncima Fruške gore, i zato se sadi u saksije gde se stavlja podloga neophodna da bi se voće razvijalo.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Pixabay