Šta nam sve daje dunja

277

Plodovi dunje se malo koriste za potrošnju u svežem stanju, najverovatnije zbog trpko-kiselkastog ukusa (zbog većeg sadržaja tanina) i veće čvrstoće sa dosta kamenih ćelija.

Najveći deo ubranih plodova dunje se u našoj zemlji preradi u rakiju dunjevaču.

Dunja svojim dopadljivim mirisom i bogatim hemijskim sastavom pruža ogromne mogućnosti za tehnološku alkoholnu preradu. Od 100 kg dunje može se dobiti 4-6 litara rakije jačine 45% vol. ili 2-3 litra čistog alkohola. Rakija dunjevača je sve više prisutna na raznim menifestacijama na kojima prednjači po broju osvojenih priznanja u odnosu na ostale voćne rakije. Poljoprivredna gazdinstva pokazuju sve veće interesovanje i za ostale vidove prerade dunje i povećenje (dodavanje) vrednosti plodovima. Proizvodi od dunje (slatko, sulc, kitnikez, marmelada, sok) se sve više proizvode na poljoprivrednim gazdinstvima. Podižu se nove površine pod ovom voćnom vrstom, intenzivira se oplemenjivački rad, stvaraju se nove, bolje (produktivnije i otpornije) sorte, unapređuje se tehnologija gajenja.

Slatko od dunja

Za ovu namenu pogodnije su sorte okruglastog oblika ploda, jer su sa manje neravnina i lakše se ljušte. Plodove bi posle berbe trebalo ostaviti da odstoje bar desetak dana, jer postaju mirišljaviji, što se zadržava i u slatku. Dunje oljuštiti i istrugati na krupnom rendetu. Na kilogram istruganih dunja uzeti 1,25 kg šećera i sa čašom vode skuvati malo ređi sirup. Čim sirup bude gotov, u njega odmah sipati istrugane dunje i kuvati dok slatko ne bude gotovo. Pošto se slatko lako pihtija, potrebno je sipati ga dok je još vruće u predhodno zagrejane tegle.

Sulc (žele, pihtije)

Za spravljanje sulca koriste se kora, semena kućica i tvrdi delovi mesa. Staviti ih u odgovarajuću posudu, naliti hladnom vodom i kuvati dok se kora ne raskuva i voda u loncu ne postane lepljiva (zbog prisustva pektina). Tečnost procediti kroz gusto sito, da bi bila što bistrija. Na litar tečnosti dodati 750 g šećara i na vrh malo limontusa i u plitkoj šerpi kuvati na visokoj temperaturi. Što je kuvanje brže, sulc će biti bolji. Gotov sulc, još dok je vruć, sipati u predhodno zagrejane tegle.

Kitnikez (voćni sir)

Za spravljenje kitnikeza birati potpuno zrele dunje, koje se posle pranja ne ljušte već samo iseku na kriške. Odstraniti tvrde delove. Kriške kuvati dok ne počnu da se raspadaju. Skuvane kriške propasirati. Na kilogram propasirane kaše dodati 800 g šećera. Kuvati dok se pri mešanju varjačom ne vidi dno šerpe. Ukuvanoj kaši se može dodati iseckan orah. Vruću kašu sipati u nakvašene kalupe, poravnati i ostaviti da se ohladi. Posle toga kitnikez izručiti na hartiju, ostaviti da se prosuši, a potom složiti u kartonske kutije obložene pergament papirom.

Marmelada

Spravlja se od potpuno zrelih dunja, koje je potrebno oprati i obrisati oštrom krpom kako bi se odstranile malje. Iseći ih na komadiće zajedno sa korom, odstraniti semene kućice sa tvrdim delom mesa oko nje, staviti u šerpu sa vodom i kuvati sve dok se dunje ne raspadnu. Skuvane dunje propasirati. Na kilogram kaše dodati 600 g šećera i malo kore od limuna, a zatim kuvati dok se kaša dovoljno ne zgusne. Skuvanu, vruću marmeladu sipati u tegle.

Sok

Spravlja se od zrelih dunja koje bi trebalo da odstoje desetak dana nakon berbe. Plodove oprati i iseći na komadiće, izmuljati ih ili, ako je manja količina, samleti na mašini za mlevenje mesa. Kašu ocediti. Na litar soka dodati 300 g šećera, dobro promešati i sipati u flaše. Flaše pasterizovati 20 minuta na 75 stepeni.

Izvor: dipl. inž. Ivana Gligorijević, PSSS Jagodina

Foto: Free Images, Pixabay


reklama