Željko Iličić, osnivač jedinog azila za konje na području Srbije, godinama se stara za ove životinje, kada su one stare, zlostavljane i mučene, ili kada njihovi raniji vlasnici više nemaju mogućnosti da se brinu o njima. Iličić je svog prvog konja spasao od sigurne smrti pre 12 godina, i tako dobio svoj novi životni poziv.
Azil „Staro brdo“, koji se nalazi u Lapovu u centralnoj Srbiji, osnovao je 2015. godine. Od tada, negu je na tom mestu dobilo osamdesetak konja.
Iako pod okriljem države funkcioniše više azila za napuštene pse, za konje ovakva solucija ne postoji. Baš zbog toga, „Staro brdo“ je postalo jedinstveno utočište za ove plemenite životinje.
„Bio sam svedok tužne sudbine jednog konja koji je trebalo da bude uspavan. Odlučio sam da pokušam da ga vratim u život, i da ga zadržim ako preživi. I preživeo jeste“, kaže Iličić.
Jedan od omiljenih Iličićevih konja, kako je rekao, bio je lokalni pobednik na trkama, koji je naposletku uginuo od starosti. Još jedan, kojem je sada 28 godina, „glumio je“ u brojnim domaćim filmovima, pre no što je penzionisan i smešten u njegov azil, sa nogama bolnim od artritisa. Po njegovim rečima, neki konji završe u limbu jer na farmama nisu „ni mezimac ni mašina za rad“, pa postanu opterećenje za ljude.
Radnica u azilu Violeta Jović seća se kako su 2020. godine veterinarski inspektori presreli kamion sa dvadesetak konja, transportovanih ilegalno u klanicu. Kako je rekla, svi su bili u jadnom stanju, ali je „Staro brdo“ uspelo da nađe novi dom za većinu njih, dok su tri konja zadržana na nezi.
Azil nastoji da nađe dom za što više konja o kojima se stara, i da obezbedi prostor za dolazak novih. Kada je neki konj spreman za usvajanje, azil raspisuje nadmetanje za potencijalne staraoce.
U „Starom brdu“ danas je smešteno devet konja, dva magarca, jedan bivo, sedam svinja i nekoliko pasa, mačaka i kokošaka. Sedam novorođenih mačića, nađenih u zatvorenoj plastičnoj kesi, kao i sedam jorkširskih prasića nađenih na deponiji sada su odrasle životinje koje vole da se maze i igraju, a posetioce dočekuje kakofonija životinjskih zvukova.
Azil se izdržava od donacija, ali Iličić se nada samoodrživom finansiranju kroz razne inicijative kao što je – terapijsko jahanje. Srpske vlasti su pomogle popravkom lokalnih drumova, a Iličić sarađuje sa veterinarskim inspekcijama. Međutim, ne postoje propisi na osnovu kojih bi njegov azil mogao biti registrovan kao zvaničan.
Foto: AP Photo/Darko Vojinović
