Stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora (ESABCC) za klimatske promene su upozorili na potrebu za sistemom naplaćivanja emitovanja gasova sa efektom staklene bašte za sektor poljoprivrede.
Oni smatraju da trenutna politika nije dovoljan podsticaj za poljoprivrednike da učine sve što je u njihovoj moći kako bi postigli klimatske ciljeve EU i smanjili emisije štetnih gasova.
„Poljoprivrednike i ljude koji upravljaju određenim poljoprivrednim parcelama treba snažnije ohrabriti da smanje emisije“, rekla je Džet Bredal Jakobsen, potpredsednica ESABCC-a, u saopštenju za javnost, dodajući da bi „ovo moglo da se postigne postavljanjem cenovnika za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte i nagrađivanjem onih koji utiču na njihovo smanjenje“.
ESABCC u svom izveštaju navodi da je situacija gotovo nepromenjena od 2005. godine, kao i da najviše gasova, čak dve trećine, dolazi iz proizvodnje stočne hrane. Dodali su da bi sistem naplate morao biti uveden najkasnije do 2031. ukoliko planiraju da ostvare postavljeni cilj – klimatsku neutralnost do 2050. godine.
Ove preporuke su objavljene dok izvršna vlast EU priprema novi dokument koji će postaviti privremeni cilj za smanjenje emisija do 2040. godine, rekao je portparol Komisije za klimu i energiju Tim Mekfi na brifingu za novinare nakon objavljivanja izveštaja.
U izveštaju se takođe navodi da je osnovni problem jer se plan ZPP (Zajedničke poljoprivredne politike) zasniva na dobrovoljnim naporima, koji su retko kad efikasni. Okvir EU za poljoprivredne subvencije, dodaju stručnjaci za klimu, daje državama članicama „malo podsticaja da budu ambiciozne“ omogućavajući im visok stepen fleksibilnosti i široka izuzeća. Takođe se spominje pristrasnost prema velikim farmama.
Panel ESABCC je pozvao na sistem određivanja cena za emisiju štetnih gasova koji primenjuje princip „zagađivač plaća“ na poljoprivredu, kako bi se podstakli farmeri da smanje emisije, što je slično kao u slučaju trgovanja emisijama koji pokriva uglavnom energetsku i proizvodnu industriju.
Najteže pitanje je to što bi EU morala da odluči gde će postaviti „tačke obaveze“ – identifikaciju ko plaća za zagađivanje. Na primer, to mogu biti sve vrste farmi, ili samo stočarske farme, prehrambena industrija ili proizvođači inputa – što bi uključivalo proizvođače i uvoznike đubriva i stočne hrane.
Osim toga, treba razmišljati o bojazni da bi takav sistem negativno uticao na poljoprivredu u Evropi, I umesto toga doveo do većeg uvoza iz zemalja u kojima je poljoprivredno-prehrambena proizvodnja intenzivnija sa efektom staklene bašte – takozvano „curenje gasova“.
Izvor: Euractiv
Foto: Pixabay