Malčiranje je veoma značajna agrotehnička mera koja predstavlja prekrivanje zemljišta posebnim materijalima. Korist od mačiranja je višestruka: štiti zasad od korova, poboljšava vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, tlo se manje isušuje – generalno se popravlja plodnost zemljišta i stvaraju se optimalni uslovi za rast gajene kulture. 

Malčiranje ne iziskuje puno vremena i rada. Jednom postavljen malč traje celu sezonu, i višestruko smanjuje vreme i štedi ljudski rad koji iziskuje redovno okopavanje. Osim toga, u malčiranom vrtu je mnogo lakše raditi i kretati se, čak i kada je zemlja mokra. Još jedna od prednosti malčiranih zasada je duže zadržavanje zemljište vlage, što je posebno važno u vrelim letnjim mesecima. Čak i uslovima jakog isparavanja, zemlja ispod malča ostaje vlažna. Treba dodati da se ovako postiže značajna ušteda na račun navodnjavanja.

Kada je reč o borbi protiv korova – malčiranje je jedna od najefikasnijih metoda. Za razliku od drugih metoda, on potpuno sprečava korove da rastu, dok sa druge strane, ne ometa gajeno bilje. Poslednje, ali ne i najmanje važno – u pitanju je veoma ekološka mera, koja ne zagađuje životnu sredinu već upravo suprotno, većina malč materijala će se vremenom razgraditi i pretvoriti u prirodno đubrivo.

Naravno, kao i sve druge mere, malčiranje ima svoje nedostatke. Nekim biljkama jednostavno ne odgovara, a to se prvenstveno odnosi na korenasto povrće (sa izuzetkom krompira). Gusenice, puževi, i drugi insekti vole hladna, vlažna i tamna mesta kakva pravi upravo prekrivka malča. Ako sadite biljke koje inače imaju problem sa napadom puževa, možda ipak treba da se odlučite za drugi način održavanja zemljišta. Ukoliko se stvori prekrivka prevelike debljine, korist se može pretvoriti u štetu, i doći do prevelikog zadržavanja vode što rezultira truljenjem korena. Može se desiti i da nadzemni delovi biljke prekriveni malčom formiraju površinske korenove. Pojedine vrste malča, kao što je otkos trave, mogu izazvati promenu pH vrednosti zemljišta, te redovnom primenom iste vrste može doći do ozbiljnog poremećaja uslova tog sistema. Kako malč tokom toplog perioda hladi tlo, može se desiti da u proleće uspori klijanje i rast biljaka. Takođe, neke biljke jednostavno nemaju snage da proklijaju kroz malč.

Ako se ipak odlučite za malčiranje, znajte da je reč o jednostavnom procesu, ali ipak je potrebna određena priprema. To podrazumeva da zemljište dobro natopite vodom, odnosno da bar 10 cm u dubinu bude mokro. Ako na zemljištu već rastu neke biljke – pogazite ih. Ako malčirate nekim organskim materijalom, obavezno mu dodajte nešto komposta, koji će pospešiti razlaganje malča u prirodno đubrivo. Da bi malč bio dobar, naneseni sloj treba da bude između 10 i 15 centimetara. U delovima gde nema mnogo sunca dovoljan je sloj od 5 do 7,5 centimetara.

Za kraj – odabir malč materijala.

Prema načinu pripreme i sastavu, generalno razlikujemo dve vrste malčeva – organske i neorganske. Za organsko malčiranje možete da koristite iseckano lišće, slamu, travu sa vašeg travnjaka, kompost, samlevenu koru drveta, piljevinu, opiljke od drveta, borove iglice i papir. U neorganske malčeve spada šljunak, kamenje, fiberglas i sintetička folija.

Piljevina i mlevena kora

U pitanju je malč sitnije granulacije koji dobro prekriva zemljište. Poželjna debljina sloja je između 5 i 10 centimetara. Ovaj materijal možete kupitiu specijalizovanim prodavnicama, ili još bolje – u firmama koje se bave obradom drveta.

Lišće

Kvalitetan, a besplatan malč možete dobiti prostim mlevenjem opalom lišča iz svog dvorišta. To veoma lako možete obaviti kosilicom za travu koja pozadi ima korpu za sakupljanje trave. Ovaj malč je idealan za cveće, ali ga nije dobro koristiti za jednogodišnje biljke, jer mu je potrebno mnogo vremena da se u potpunosti raspadne.

Trava

Ovaj tip malča je idealan za povrtnjake jer sadrži dosta azota. Poželjna debljina sloja je 5 do 7 cm, međutim, neophodno ga je često obnavljati. Mana je što posle izvesnog vremena postaje sluzav i neprijatnog mirisa.

Slama

Slama daje najbolje rezultate u odnosu na sve druge vrste malčeva. Ona zadržava vlagu, brzo se raspada i sprečava rast korova. Poželjna debljina sloja je od 5 do 10 cm. Vodite računa da slamu pri nanošenju ne stavljate blizu stabala biljaka. U suprotnom, možete imati problema sa puževima.

Iglice četinara

Ovaj malč je odličan za bašte, jer propušta vodu i postepeno se lomi. Poželjna debljina sloja je 4 do 8 cm. Imajte na umu da borove iglice ne snižavaju pH zemljišta, za razliku od kore četinara, koja povećava kiselost.

Kompost

Kompost je odličan izbor, jer će obogatiti zemljište i dati biljkama neophodne minerale.

Treset

Kao i kompost, treset obogaćuje zemljište hranivima, ali i snižava pH zemljišta.

Sintetička folija

Postavljanje folija predstavlja poseban tip malčiranja, za koji dosta navedenih prednosti, ali i mana ne važi. Zapravo je potpuno odvojena agrotehnička mera, ali zbog prirode delovanja, ipak se ubraja u malčiranje. Debljina folije je obično od 1 do 3 mm. Ovaj materijal nije dekorativan, ali je veoma efikasan.

Papir

Ovaj malč svako može veoma lako samostalno napraviti. Jednostavno usitnite papir ili novine i kombinujte sa otkosom trave. Vetar može biti problem pri aplikaciji papirnog malča.

Fiberglas

U pitanju je veoma skup i postojan materijal, dovoljna debljina sloja je 1 do 3 cm.

Šljunak i kamen

Malčiranje kamenom se koristi više u dekorativne svrhe i radi zaštite od nicanja korova. Ne koristi se u baštama, već u cvetnim aranžmanima baštica, saksija ili u završnim radovima pri dekoraciji dvorišta i okućnice.

Foto: Pixabay