Ukoliko leto bude izuzetno toplo, kao što najavljuju meteorolozi, u Srbiji bi moglo da dođe do invazije osa, stršljenova, ali i drugih štetnih insekata, kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.
Doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide kaže da najavljeno toplo leto može da odgovara većini insekatskih vrsta, ali da će tek u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na uobičajene godine.
„Ako leto bude izuzetno toplo, kao što nadležne službe prognoziraju, moglo bi doći do porasta populacija osa i kod nas. Brojnost neke insekatske vrste zavisi od niza faktora. To su temperatura, vlaga, dostupnosti i raspoloživosti hrane, skloništa… Sa druge strane, većini insekata i ne odgovaraju jako visoke temperature s obzirom na to da svaka vrsta ima svoj temperaturni opseg za normalno funkcionisanje“, kaže dr Aleksić za „Blic“.
Kada je reč o osama, čiju povećanu brojnost očekuju i nemački stručnjaci, koji na to upozoravaju kako je preneo tamošnji Bild, njihova dominacija se očekuje u Srbiji u drugoj polovini leta.
„Navljeno toplo leto će odgovarati većini insekatskih vrsta, pa ćemo u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine. S obzirom na to da aktivnost svih insekata zavisi od temperature, viša temperature će pogodovati bržem razviću i povećanoj aktivnosti većini insekata. Ako bude i padavina, to će naročito pogodovati pojavi većeg broja komaraca ovog leta. Ose će se svakako pojaviti kao i svake godine početkom proleća, ali njihova veća brojnost, kao i stršljena, se očekuje u drugoj polovini leta kada su njihova društva najbrojnija“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, sa prvim toplim prolećnim danima matice osica, koje jedine preživljavaju tokom zimskih meseci, počinju da grade nov osinjak – koloniju.
„Brojnost u svakoj koloniji postepeno raste da bi sredinom i krajem leta dostigla najveću brojnost, kada počinje i njihovo parenje“, kaže dr Aleksić.
Ose i stršljeni su, osim za ljude, opasnost i za poljoprivrednu proizvodnju. Dobro se zna da ovi predatorski insekti ulaze u košnice, kradu med, a neretko i ubijaju pčele na izuzetno surov način (stršljen hvata pčelu u letu i bukvalno je kida).
Oni takođe predstavljaju glavobolju za voćare, jer oštećuju plodove voća nanoseći dvostruku štetu. Prva je mehanička, koja nastaje od samog uboda, a druga je posledična – na oštećenim plodovima dolazi do pojave i razvoja različitih patogena.
Trenutno se primećuje pojačano prisustvo krpelja, i gotovo da nema kutka u prirodi na kom nema ovih krvopija. Zaraženost krpelja varira uz godine u godinu i zavisi i od broja analiziranih jedinki. Taj procenat se, kako objašnjavaju u Zavodu za „Blic“ kreće od 15 do 35 odsto, tako da je praktično svaki treći krpelj potencijalni prenosilac Lajmske bolesti.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
