U poslednje dve godine legalno angažovano 44.300 sezonaca

30

Od uspostavljanja pojednostavljene elektronske procedure, prijave na poslovima u poljoprivredi, pokazuju podaci portala sezonskiradnici.gov.rs, prosečni sezonski radnik u agraru je muškarac između 18 i 30 godina, iz Novog Sada, koji su u protekle dve godine najčešće radili za poslodavce iz tog grada.

Inače, tokom prve dve godine, putem portala ili mobilne aplikacije, angažovano je ukupno 44.300 radnika, za koje su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 589 miliona dinara. Više od 14.000 su mladi od 18 do 30, a slede oni od 46 do 60 godina – 11.800, te radnici stari od 31 i 45 godina – 9.800.

Budući da je reforma u legalne tokove uvela više od 60 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi, Vlada Srbije je pokrenula proširenje sistema i na poslove u drugim sektorima, koji imaju jasan povremeni ili sezonski karakter, krajem prošle godine formirala je radnu grupu, a nacrt novog zakona očekuje se uskoro.

– Cilj novog zakona koji će urediti nove oblike radnog angažovanja je da se zaštite i iz sive zone prevedu radnici angažovani po potrebi, često i samo nekoliko dana u mesecu – kaže direktorka Odeljenja za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović, i dodaje:

– Zbog kratkog i napredvidivog perioda angažovanja i vrste poslova, njima se ne nudi zaposlenje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na određeno ili neodređeno vreme i zato godinama ne ostvaruju nikakva prava. Tako, samo u građevinarstvu, ima 50.000 neprijavljenih i nezaštićenih radnika.

Prema njenim rečima, novi sistem bi mogao da pomogne i u turizmu i ugostiteljstvu – za legalno angažovanje osoblja bez stalnog posla i angažovanja kraćeg od 90 dana godišnje… Isti je problem je i kod kućnih poslova, koje veliki broj, uglavnom žena, godinama radi bez prijave, pa se predlaže da novi sistem obuhvati i čuvanje dece i starih, čišćenje i održavanje domova.

Analiza prve godine primene elektronske prijave radnika u poljoprivredi pokazala je da novi sistem nije uticao na smanjivanje prava ili promenu statusa već zaposlenih radnika i ne predstavlja zamenu za standardne forme angažovanja. Broj ugovora o privremenim i povremenim poslovima se zadržao na godišnjem proseku od 3.000 i zaključivani su s radnicima za koje su poslodavci unapred znali da će im biti potrebni na duži period – u proseku tri meseca. Prijava preko novog sistema korišćena je za angažovanje sezonaca, koji su bili potrebni, u proseku od 15 do 21 dana, i koji bi, da nije ovog sistema, radili neprijavljeni i neosigurani.

Isti ciljevi trebalo bi da se postignu i proširenjem pojednostavljenog angažovanja na nove delatnosti. Potrebno je precizirati na koje poslove sistem može da se primeni. Osim toga, radnik neće moći da bude angažovan na povremenim poslovima duže od 15 dana mesečno u kontinuitetu i neće moći da radi kao povremeni radnik duže od 90 dana (u građevinarstvu i turizmu) ili 120 dana (u ostalim delatnostima) u godini, dok će poslodavac moći da angažuje povremene radnike najviše 180 dana.

Kao i u poljoprivredi, i kod novih delatnosti poslodavac će o uslovima rada informisati radnike i elektronski, pisanim putem, preko portala Poreske uprave. NALED predlaže da radnik prilikom prijave, u skladu s EU direktivom 2019/1152, dobije obaveštenje o dogovorenim uslovima rada i da u svakom trenutku, kao i poreski organi i inspekcije, ima potpuni uvid u svoj profil u informacionom sistemu. Za dane rada, stiče se pravo na penzijsko osiguranje i osiguranje u slučaju povrede na radu, a neće se gubiti pravo na socijalnu pomoć ili naknadu u slučaju nezaposlenosti, ukoliko su korisnici socijale.

Izvor: Dnevnik

Foto: Free Images


reklama