Od ukupne proizvodnje ovsa, oko 60-80% utroši se za ishranu životinja, a manji deo se primenjuje za ishranu ljudi.
Glavni nedostatak kultivisane vrste ovsa je njegovo otežano ljuštenje, jer je zrno pokriverno spoljašnom tvrdom plevicom, kao i unutrašnjom, koja je na donjem kraju srasla sa zrnom. Zbog velikog sadržaja vlakana koja potiču pre svega od ljuske, zrno ovsa sadrži najmanje energije od svih žitarica koje se gaje na područjima sa umerenom klimom. Zbog toga je za ishranu nepreživara najbolje ljuštiti ovas.
Međutim postoji i ovas čije je zrno golo i pri vršidbi ispada iz plevice, slično zrnu pšenice ili raži.
Ovas sadrži oko 12% sirovih proteina, a sirove celuloze oko 11%. U nekim fabrikama se vrši ljuštenje ovsa, posle čega se dobije zrno sa 14% i više sirovih proteina i samo 2% sirove celuloze. Za razliku od drugih žita, zrno ovsa sadrži glukane koji usporavaju usvajanje proteina i ugljenih hidrata iz organa za varenje, što je nepoželjno, naročito kod mlađih životinja u intezivnom tovu. Međutim, te iste materije poželjne su u ishrani ljudi jer snižavaju nivo holestelora i glikoze u krvi.
Količina masti u zrnu ovsa je 5%, a one su u značajnom procentu izgrađene od nezasićenih masnih kiselina, što veoma povoljno utiče na sastav mlečne masti i što omogućava dobijanje mekšeg maslaca koji je tehnološki nepovoljniji za upotrebu. Ovas se najviše upotrebljava u ishrani konja, kako zbog ukusa tako i zbog dijetetičkog delovanja na varenje. Konji hranjeni ovsom veoma retko obolevaju od kolika i takozvane prazničke bolesti. Odraslim grlima se daje u zrnu, a ždrebadima i starijim konjima prekrupljen. U obrocima za konje koji teško rade, 50% ovsa trebalo bi zameniti kukuruzom zbog veće koncetracije energije.
Ovas se naročito preporučuje u ishrani priplodnog podolasta goveda i bikova za priplod. Smatra se da u ishrani bikova povoljno deluje na spermatogenezu. Količina ovsa u smešama za telad je do 15%, a za tov junadi od 35%. Može se davati i priplodnim ovcama do 15% u smeši, jagnjadi do 10% i grlima u početku tova, s tim što s odmicanjem tova treba smanjiti njegov udeo u obroku.
Ovas se najčešće ne preporučuje za ishranu živine zbog toga što prouzrukuje probleme u varenju hrane. Međutim, pokazalo se da uključivanje ovsa u obroke za tovne piliće u količini od 10-15% doprinosi bržem oporavljanju i smanjenju pojave kljucanja perija i smanjenje kanibalizma. U normalnim situacijama se preporučuje 2% ovsa u smešama za tovne piliće uzrasta do 21 dan, odnosno 4% za kategoriju pilića od 21-42 dana uzrasta, dok se za priplodni podmladak starosti do 6 nedelja preporučuje 12%, a za starosnu kategoriju 7-20 nedelja do 16%. Komercijalne nosilje trebalo bi da dobijaju do 12% ovsa u obroku, a nosilje jaja za priplod do 16%.
Ovas se može davati i suprasnim krmačama do 25% u obroku, krmačama u laktaciji do 15%, prasadima na sisi do 6%, a prasadima po zalučenju do 10%, grlima u tovu i priplodu do 15%. Međutim, trebalo bi znati da ovas dovodi do stvaranja mekše masti u odnosu na ječam i kukuruz, zbog čega se dobija slanina lošijeg kvaliteta.
Izvor: dipl. inž. Dragan Jakovljević, PSSS Jagodina
Foto: Pixabay, Free Images
