Najveći uticaj na prinos i kvalitet lucerke i njenu dugovečnost imaju izbor odgovarajuće sorte, primena odgovarajućih agrotehničkih mera i pravilno košenje.
Dobar odnos između visine prinosa i kvaliteta krme možemo postići jedino ukoliko pravilno odredimo vreme košenja lucerke. Zato bi lucerku trebalo kositi kad može da se dobije najveći prinos biljne mase, najbolje hranljive vrednosti, a da pri tome dužina iskorišćavanja lucerišta nije dovedena u pitanje.
U našim agroekološkim uslovima to se postiže košenjem u fazi početka cvetanja, tako da razmak između otkosa ne bude kraći od mesec dana, kako bi ostalo dovoljno vremena da se u listu sintetišu dovoljne količine organske materije za narednu regeneraciju i ishranu korenovog sistema.
Prvi otkos lucerke u godini zasnivanja trebalo bi obaviti što kasnije od uobičajenog košenja, odnosno u fazi punog cvetanja pa do formiranja mahuna. Kasnijom kosidbom prvog otkosa, biljke dobijaju mogućnost da se bolje ukorene, a time se pospešuje njihov ubrzani razvoj, dobro formiranje krunica iz koje će izbiti brojni pupoljci.
Drugi otkos u godini zasnivanja lucerišta obavlja se obično u poslednjoj dekadi avgusta, a poslednji krajem vegetacije i on mora biti najmanje 50 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva. Time se obezbeđuje dovoljno dug period da se koren i krunice obezbede dovoljnom količinom hranljivih materija za prezimljavanje i uspešan početak vegetacije u proleće.
Izvor: dipl. inž. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina
Foto: Pixabay