Nije mnogo ljudi čulo za moćno povrće – čičoku. Ova biljka, slična krompiru, pravi je hit u baštovanstvu i kulinarstvu poslednjih par godina. Ovaj put razlog nije pomodarstvo, već izuzetna lekovita svojstva ove neobične srodnice krompira i suncokreta.
Čičoka potiče iz Latinske Amerike, gde je lokalno stanovništvo koristilo kao zimsku namirnicu. Njen latinski naziv je Helianthus tuberosus, a poznata je i kao divlji krompir. Višegodišnja je kultura, ali se za potrebe ishrane gaji kao jednogodišnja. Gomolji su slatki, krupni, a u zavisnosti od kultivara mogu biti okrugli, valjkasti ili vretenasti. U gomolju čičoke, za razliku od običnog krompira, skrob je zamenjen inulinom, što je čini izuzetno pogodnom hranom za dijabetičare, ali i ljude sa viškom kilograma. Da objasnimo – inulin je polisaharid koji razgradnjom umesto glukoze daje fruktozu, zbog čega je bezopasan za dijabetičare, a takođe ima glikemijski indeks jednak nuli, što znači da ne podstiče lučenje insulina. Generalno, doprinosi sniženju holesterola i ukupnih lipida u organizmu. Osim toga, čičoka je niskokalorična, na 100 grama sadrži samo 73 kalorije, što je čini odličnom zamenom za krompir u dijetetskim režimima ishrane.
Osim krtola, koje se, kako smo već objasnili, koriste za ishranu, od čičoke se mogu iskoristiti listovi i stabljika, kao odlična stočna hrana. Treba pomenuti da se stabljike odlično siliraju, a gubici su slični kao kukuruza. Čičoka za razliku od krompira ne sadrži solanin, pa je životinje mogu jesti sirovu, i to u količinama preporučenim za kuvani krompir.
Ima dubok i razgranat koren, a na podzemnoj stabljici stvara gomoljasta zadebljanja. Meso krtola je bele, žute ili ružičaste boje. Stabljika je visoka 1,5 – 3,5 m, na bazi prečnika 3 – 5 cm. Iz jedne krtole razvije se jedna ili više stabljika. Listovi su srcoliki, valjkasti ili lancetasti, grubi i dlakavi. Na vrhu stabljike ili grana razvija se cvast glavica, slična suncokretu, sa žutim jezičastim i smeđim cevastim cvetovima u sredini cvasti.
Biljka počinje da raste već na 5 stepeni, a optimalna temperatura rasta je 15 do 20 stepeni. Ukoliko tokom ranog proleća nastupi mraz, nadzemni delovi mladih biljaka izmrzavaju na -5, ali krtole u zemljištu mogu podneti čak do -40. Zanimljivo je da je čičoka biljka kratkog dana, pa cveta tek kad je dan kratak, ispod 12h, što obično bude u oktobru. Kultivari duže vegetacije često i ne cvetaju. Za gajenje su pogodna lakša zemljišta, neutralne do blago kisele pH reakcije. Nadzemni i podzemni deo se dobro razvijaju samo u uslovima dobre obezbeđenosti vodom, a pri sušama rast stagnira.
Čičoka se može na istoj površini uzgajati 2-3 godine, jer je teško izvaditi baš sve gomolje, pa ih uvek ostane dovoljno za zasnivanje novog useva. Krompir i suncokret su nepoželjne predkulture.
Za dobar rast i razvoj, čičoka traži kvalitetno đubrenje, posebno kalijumom. Preporučene količine na 1 ha zasada su: 100 kg N, 50 kg P i 150 kg K. Polovina azotnih đubriva daje se pri osnovnom đubrenju, a polovina u prihrani tokom vegetacije. Međuredna obrada se obavlja 2-3 puta tokom godine, a pri poslednjoj obradi je preporučeno malo zagrnuti biljke.
Za sadnju se koriste krtole težine 30 do 50 g, odnosno, za 1 ha zasada potrebno je između 1000 i 1300 kg krtola. Nije preporučljivo da se krtole polove. Sadi se kasno u jesen ili rano u proleće, na razmak od 40 – 50 cm u redu i 50 – 70 cm međuredno. Dubina sadnje je 6 do 10 cm, u zavisnosti od samog zemljišta, a može se saditi ručno u plitke brazde ili sadilicom za krompir.
Krtole čičoke se vade od oktobra do početka vegetacije u proleće. Pre vađenja pokose se i odstrane stabljike, koje su u to vreme već suve, a zatim se vadi ručno ili mehanizacijom za vađenje krompira. Na većim površinama prinosi mogu biti 30 – 50 t/ha. Krtole čičoke imaju vrlo tanku i nežnu pokožicu koja se pri vađenju lako oštećuje, pa je zato najbolje postepeno vaditi prema potrebi.
Krtole za prodaju treba da budu ujednačene po obliku i veličini, očišćene od zemlje i oprane. Mogu se skladištiti na kraće vreme u podrumima, u vlažnom pesku ili na duže u hladnjačama. Ako planirate da vadite čičoku zimi, preporučeno je zaštititi je slamom, da se izbegne smrzavanje zemljišta. Krtole planirane za sadnju je najbolje ostaviti do kraja zime, početka proleća u zemlji.
Foto: Pixabay, FreeImages
