Uzgoj mušmule

312

Mušmula (Mespilus germanica) je voćna vrsta toplijih predela, a najbolje rezultate daje pri uzgoju na nadmorskoj visini do 700 metara.

Dobro podnosi niske temperature tokom mirovanja, a zahvaljujući kasnom cvetanju (tokom maja) nikada nema oštećenja cveta ili ploda od poznih mrazeva. Zahteva dobra, rastresita zemljišta. Nepovoljna su teška i zemljišta podložna zadržavanju vode – zabarivanju.

Najčešće gajene sorte su domaća krupna i holandska krupna. Prednost bi trebalo dati domaćoj, krupnoće ploda oko 20 grama, jer ima manji udeo semenki u odnosu na masu ploda od holandske koja ima krupnoću oko 50 grama i dosta suvo meso.

Mušmula se najčešće proizvodi kalemljenjem na vegetativne podloge dunje (MA, Ba 29…). Izuzetno se kalemi na sejance oskoruše za peskovita i gloga za krečna zemljišta. Samooplodna je i može se gajiti u jednosortnom zasadu.

Podloge za mušmulu

Zemljište za sadnju može se pripremati celom površinom, ili u trake na većim nagibima, a može se zasad podići i na neoranoj površini, kopanjem većih i dubljih jama. Pre sadnje, na osnovu analize zemljišta, trebalo bi izvršiti popravke zemljišta ili na plodnost ili na pH vrednost, zavisno od rezultata analize. Najbolje je sadnju obaviti tokom jeseni. Sadnja se preporučuje na 4 x 4 ili 4 x 3 metra, što zahteva 625, odnosno 834 sadnice po hektaru. Počinje sa rađanjem od druge godine po sadnji, a u punom rodu daje prinos 12-15 t/ha.

Đubrenje (NPK) mladih voćaka se obavlje sa 200 g po sadnici u prvoj godini, 400 g u drugoj, 600 g u trećoj, 800 g u četvrtoj godini starosti. U kasnijem periodu uzgoja i u punom rodu količina đubriva se kreće oko 600- 700 kg/ha NPK mineralnog đubriva odgovarajuće kombinacije, uz dodatak 200-300 kg/ha azotnih đubriva.

Mušmula se uzgaja najčešće u obliku kotlaste ili poboljšane piramidalne krošnje.

Zemljište u zasadu može da se održava na više načina, najčešće u sistemu ledina malč – kombinacija košenjem trave u porastu od oko 15-20 cm i zastiranjem u rednom prostoru u zoni razvoja krošnje.

Berba plodova se obavlja ručno posle opadanja lista. Ubrani plodovi se odlažu u drvene ili plastične gajbice, u sloju visine 2-3 ploda. Podnosi dosta hladne uslove za čuvanje. Najbolje se čuva na temperaturi od 2 do 5 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 70%. Za tržište se koriste plodovi koji su omekšali, promenili hemijski sastav, takozvani, gnjili. Pored toga što se koristi kao svež, plod mušmule može da se upotrebi za proizvodnju džema, želea, marmelade ili rakija.

Mušmula je dosta otporna na bolesti i štetočine. Najopasnija bolest je sušenje vrhova i celih grana koju uzrokuje bakterija Erwinia amylovora. Dovoljno su svega dva prskanja pre cvetanja i jedno prskanje posle cvetanja. Prskanje se obavlja u kombinaciji sa nekim od bakarnih preparata i sa insekticidima. Pored preporučenih prskanja, zaštita se radi i po potrebi.

Izvor: dipl. inž. Andrija Radulović, PSSS Užice

Foto: Pixabay


reklama