Veganski sirevi sve traženiji

204

Biljne, ili kako je popularno – veganske, zamene u ishrani sve su traženije, ali i dostupnije na tržištu. Takva situacija je i kada je u pitanju ponuda sireva.

Biljni sirevi prave se od različitih komponenti i namirnica – belog pasulja, pirinča, soje, raznih masnoća, palminog ulja, a prodaja veganskog sira na globalnom tržištu nastavlja da beleži rast. Prema jednom izveštaju, predviđa se da će prodaja porasti na 7 miljardi dolara do 2030. godine sa 2,5 milijarde dolara koliko je zabeleženo u 2020. godini.

Nivi Jasa je sa partnerom osnovao kompaniu za proizvodnju biljnih sireva, jer je prešao na biljnu ishranu i smatrao je da su tada dostupni sirevi za zamenu za vegane „prilično užasni“.

– Rekao sam da uopšte neću jesti veganski sir – priseća se Java koji je prvi sir napravio od indijskih oraha.

– U to vreme smo bili švorc i pomislili smo da bi bilo super da kombinujemo našu ljubav prema hrani i dizajnersko iskustvo i stvorimo brend veganskog sira kako bismo imali dovoljno novca za ostale stvari u životu. Kompanija je započela rad na tezgi u istočnom Londonu i sada ima osam proizvoda koji se prodaju na internetu i preko 200 prodavaca u Velikoj Britaniji – kaže za BBC Jasa.

Globalni lider kada su u pitanju veganski sirevi je grčka kompanija „Violife“, čiji se proizvodi izvoze u više od 60 zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku i Holandiju.

Jedan od razloga zašto se pokazao uspešnim, kaže Viktorija Slejter, šef kompanije „Violife“ za severnu Evropu, jeste to što je brend, čiji su proizvodi napravljeni od kokosovog skroba, „veoma prilagodljiv različitim regionalnim zahtevima“. Ona navodi da „Violife“ pokušava da imitira najpopularnije sireve u svakoj zemlji.

– Na primer, svaka zemlja će imati svoj omiljeni sir kao što su halumi na Kipru, mančego u Španiji i čedar u Velikoj Britaniji. U mogućnosti smo da odgovorimo na ove zahteve tržišta – kaže Slejter.

„Violife“ sada takođe prodaje kamember i zamene za plavi sir.

Bez obzira na sve poteškoće, ovo tržište ipak raste, jer sve više ljudi prelazi na biljnu ishranu. Naime, ovo nije samo posledica želje da se ljudi zdravije hrane, već je otkriveno i da je proizvodnja ovakvih sireva održiva – proizvodnja zamenskih sireva oslobađa upola manje ugljenika od proizvodnje mlečnog sira.

Izvor: Politika

Foto: Envato


reklama