Veliki izazovi za voćarsku proizvodnju

81

U organizaciji Društva voćara Vojvodine i Poljoprivrednog fakultet u Novom Sadu (Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu), 19. put je održano Savetovanje voćara.

S obzirom na to da je prošla godina bila teška za voćare, ne čudi da je ovo Savetovanje okupilo veliki broj proizvođača, stručnjaka i kompanija koje se bave voćarstvom.

Prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Vojvodine, osvrnuo se na godinu koja je za nama u kojoj su voćari osim ulaganja u proizvodnju imali i problema s vremenskim nepogodama. Podsetio je da je vegetacija počela s niskim temperaturama, kasnije su nastupili nepovoljni vremenski uslovi tokom oprašivanja i oplodnje, pogotovo kod šljive i kruške, a posle cvetanja zabeležene su i visoke temperature. Nažalost, nije se na tome završilo. Usledio je olujni vetar koji je samo u Fruškoj gori srušio 120 hektara savremenih zasada jabuke i kruške s protivgradnom mrežom.

– Sve to uticalo je na smanjenje voćarske proizvodnje u 2023. u odnosu na 2022. za oko 260.000 tona – upozorio je prof. dr Keserović i dodao:

– Najveće smanjenje zabeleženo je kod šljive oko 30.000 tona, a kod jabuke 105.000 tona.

Zato je Savetovanje i organizovano da bi se ukazalo na izazove s kojima se proizvodjači susreću i kako da ih reše.

Prof. dr Keserović je napomenuo voćarima da moraju da vode računa da se proređivanje plodova uradi na vreme. Naime, prošle godine mnogi su kasnili s proređivanjem, nisu uradili kad je to bilo najpotrebnije, a to je u fazi cvetanja i precvetavanja.

Podizanje vetrozaštitnih pojaseva pruža sigurnost proizvodnji od olujnih vetrova, što se potvrdilo u prošloj godini tamo gde ih je bilo. Ipak, ono što brine voćare su visoke ovogodišnje temperature u februaru. Badem je procvetao, a rane sorte kajsija su pred cvetanjem. Ukoliko bi se u narednih pet, šest dana pojavio mraz, od -3 do -4°C, naneo bi značajne štete koštičavim voćnim vrstama.

Protiv niskih temperatura, efikasne su direktne mere borbe primenom antifrost sistema ne samo kod jabučastih nego i kod koštičavih voćnih vrsta, kao i zaštita grejanjem, upotreba vetrogeneratora, ali i ubacivanje toplog vazduha.

– Ne treba zaboraviti ni stari efikasan metod zadimljavanja, postavljanjem bala na svakih 5 metara oko zasada – podsetio je prof. dr  Keserović i dodao:

– Prednost je da ukoliko bi se ovom metodom temperatura sa -2,5°C podigla do 1,5°C, umnogome bi se sprečilo izmrzavanje osetljivih voćnih vrsta poput kajsije, trešnje, breskve.

Prof. dr Nenad Magazin je upozorio da su zime sve kraće i blaže, a mrazni period sve duži. Takođe, sve su učestaliji mrazevi u aprilu kao i snežne padavine. Da bi se te klimatske promene donekle ublažile neophodno je da voćari prilikom podizanja zasada primene preventivne mere, odnosno povedu računa o izboru lokaliteta kao i adekvatne voćne vrste i sorte koje su otporne na mraz.

Bez ulaganja u proizvodnju nema ni napretka. Veliku podršku voćarima pruža Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je prošla godina bila rekordna po broju prijava na konkurse Sekretarijata. Najavio je proizvođačima da ih i u ovoj godini očekuju konkursi, a za njih je planiran budzet oko 1,4 milijarde dinara.

Izbor tema ovogodišnjeg Savetovanja samo je potvrdio da se voćari sureću s brojnim izazovima. Tako se moglo više čuti o đubrenju jabuke, ali i o novim izazovima u zaštiti jabuke, kao i o berbi i čuvanju leske, o biostimulatorima i bioprotektorima u voćarstvu, kao o biopesticidima u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, ali i o suzbijanju njaznačajnijih patogena jabuke u savremenoj voćarskoj proizvodnji.

Izvor: T. Gnip/Poljoprivrednik

Foto: G. Mulić/Poljoprivrednik


reklama