Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre desetak dana u okolini Mladenovca i, dok se čekaju rezultati, farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Tanjugu Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).

– Afrička kuga svinja nije opasna za ljudi, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti – kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštiti vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari i na njih se ne može uticati.

– Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi – kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona komada svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

– Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest – navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama.

Tokom proleća, upravo zbog afričke kuge svinja, populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda ali ne može da bude trajna.

– To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno – kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma.

Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

– Proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji je takva da možemo lako da se prestrojimo i da je povećamo, ali je neophodno naći plasman tržišnih viškova – zaključuje Budimović.

Foto: Pixabay