Tek 3,29 KM koštao je najjeftiniji kilogram meda koji je u prošloj godini uvezen u BiH, što je, prema oceni domaćih proizvođača, jasan znak da se radi o klasičnom falsifikatu.

Halid Mizić, iz Udruženja „Kesten” iz Cazina, lokalne zajednice koja je nadaleko poznata po kvalitetu meda, a koji su i brendirali na svjetskom nivou, kaže kako to nije uvozni med, nego prerađevina od šećera.

– Med se za te pare ne može proizvesti. Uvozi se svašta, a i ovde imamo proizvođače koji prave te prerađevine na bazi šećera i hemikalija. Međutim, oni taj med ne smeju dati na analizu, a mi svoj možemo poslati u svaku laboratoriju u Evropi. Prodajemo ga po ceni od 18 do 20 maraka – kaže on.

Mizić, koji sa 130 košnica godišnje proizvede oko tri tone ove zdrave životne namirnice, kaže kako je potražnja daleko veća od realnih mogućnosti.

– Mi ga ne možemo proizvesti kolika je potražnja. Da imamo 100 tona kestenovog meda, mogli bismo ga svaki mesec izvesti u Tursku, ali to je nemoguće ostvariti – kaže on.

Slično priča i Kenan Halilagić iz Čapljine, koji kaže kako se proizvodi sve i svašta, ali i da se kvalitet može prepoznati.

– Kod nas imate lokalnih proizvođača koji prodaju med, a nemaju pčele. Moj u prosjeku košta 18 maraka i nemam problema s plasmanom, jer sve što proizvedem prodam već u Mostaru. Kada pravi med teče, mora da se vidi tanka neprekidna nit – ističe Halilagić.

Da s cenama nešto „ne štima”, pokazuje i to što je prosečna cena uvoznog meda 7,43 marke, a izvoznog 18,58 KM.

U prošloj godini, prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, u ovom sektoru beleži se deficit od 1,9 miliona KM. Tačnije, na kilogram meda izvezenog iz Bosne i Hercegovine, uveze se 30,5 kilograma. U 2018. tako je uvezeno rekordnih 275 tona, a izvezeno tek devet.

Rezultati poslednje analize Agencije za bezbednost hrane BiH pokazuju kako na 100 testiranih uzoraka više od polovine nije odgovarajućeg kvaliteta. Ipak, ako je za utehu, samo u nekoliko slučajeva reč je bila o medu koji nije potekao iz košnice.

Goran Mirjanić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, kaže kako ga niska cena uvoznog meda ne iznenađuje, koliko nedostatak reakcije društva, države, ali i samih proizvođača.

Sve to, dodaje on, ide naruku privatnicima koji uvoze med, uglavnom iz Kine, bez detaljne analize o kvalitetu i poreklu.

– Tržište BiH je interesantno i za zemlje u okruženju. Na njemu imamo veoma visoke cene u odnosu na cene meda u okolini i svi koji se bave plasmanom meda i pčelinjih proizvoda iz susedstva nastoje maksimalno da opterete naše tržište. Kako bi potrošač bio siguran da kupuje kvalitetan domaći med, treba da ga uzima kod pčelara na kućnom pragu ili u specijalizovanim prodavnicama za pčelarstvo – savetuje Mirjanić.

Izvor: Nezavisne novine

Foto: Pixabay, Unsplash