Dok Austrija ovih dana uvodi zabranu upotrebe ozloglašenog glifosata, u Srbiji se herbicidi sa ovom aktivnom materijom koriste u značajnim količinama i nema izgleda da će se to u skorijoj budućnosti promeniti.

Profesor Stevan Maširević s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže za „Politiku” da je glifosat u Srbiji nezaobilazan u proizvodnji i da ga danas koristi gotovo svaki poljoprivredni proizvođač. Kao pomoćnik ministra, pre desetak godina, kaže, radio je na uvoznim dozvolama i imao priliku da vidi kako se povećavaju količine koje se koriste.

– Postoji čak tehnologija da se i pre nicanja povrtarskih, ali i ratarskih useva koristi glifosat kao hemijska kosidba. Zbog velike cene nafte i visokih akciza, poljoprivrednici da bi smanjili troškove idu na redukovanu obradu. Praktično, umesto da oru i obrađuju strnjišta koja su oslobođena, oni ih tretiraju ovih herbicidom i oslobađaju od korova. To je velika ušteda za poljoprivrednike, ali u ekološkom smislu jeste problem – tvrdi Maširević.

Na pitanje zašto su opasni preparati na bazi glifosata, on kaže da mogu da budu u problemu oni koji ga nebezbedno koriste, kontaktom, bez adekvatne zaštite ili zbog prevelikih doza kojima se tom prilikom izlažu.

Srbija, smatra, i dalje ima zdravu proizvodnju hrane, iako nije u potpunosti organska, ona je vrlo blizu integralne, pre svega i zbog toga što ne koristimo GM biljke uz koje ide upotreba i preparata na bazi glifosata.

Na ekspanziju organske hrane, čije se tržište procenjuje na oko 100 milijardi evra, očigledno računa i Austrija. Ta država će, kako je nedavno objavljeno, biti prva i jedina zemlja Evropske unije koja će zakonom zabraniti upotrebu glifosata. Austrija je mnogo više nego druge države prešla na organsku proizvodnju. Prema podacima iz 2017. godine, ta zemlja ima najviši procenat organskih useva (na čak 23 odsto zemljišta), što su značajne površine u poređenju sa sedam odsto u ostatku Evropske unije. Upravo ovo, ali i dobar politički momenat za izglasavanje propisa, može biti razlog ovako radikalnog preokreta u odnosu na zajedničku politiku Unije. Ostale zemlje Evropske unije uvele su delimične zabrane glifosata koji je razvila kompanija „Monsanto”, a koja je danas vlasništvo nemačke kompanije „Bayer”.

Glifosat je aktivna materija za suzbijanje korova koju je razvio „Monsanto” i na tržište plasirao pod imenom „Raundap“. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve druge hemijske kompanije, uključujući i nemački „Bayer”. Kako prenosi Rojters, zabrinutost javnosti pojavila se još 2015. godine, kad je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je taj preparat verovatno kancerogen. „Bayer”, koji je novi vlasnik „Monsanta”, tvrdi da naučna istraživanja pokazuju suprotno i da je preparat bezbedan za upotrebu, ali Rojters napominje da se ta kompanija suočava sa tužbama i tvrdnjama da ovaj proizvod može da izazove neke od najtežih bolesti.

– Glifosat vrlo dobro rešava probleme s korovom, i to je korisno na površinama poput utrina, neobrađenih njiva, groblja, uz pruge, gde rastu višegodišnji korovi. Te trave bi napravile veliku štetu i značajno je to što ih uništavamo, međutim, na površinama koje se obrađuju bi trebalo biti oprezan, posebno zbog istraživanja koja su u toku – kaže profesor Stevan Maširević.

Izvor: Politika

Foto: Free Images