Zahtevi evropskog tržišta, gde svake godine iz Srbije ’putuje’ oko 100.000 tona naše maline, sve su rigorozniji, pa su hladnjačari ove godine ranije nego ikad počeli da se dogovaraju o saradnji sa proizvođačima, pišu ’Novosti’.

Tako će malinari sebi obezbediti otkup po dogovorenim uslovima, a hladnjačari će moći da prate predstojeće radove – od ulaska u zasade do isporuke stranim kupcima.

Cilj je da se sačuva vrednost i ugled najpoznatijeg domaćeg poljoprivrednog brenda. Prema rečima Sandre Tomonjić, inženjera poljoprivrede u „Sirogojno company“, ovaj otkupljivač i izvoznik „crvenog zlata“ je ranije nego prethodnih godina krenuo u potpisivanje ugovora sa poljoprivrednicima, kojima će obezbediti stručnu podršku i avansno izdavanje pesticida. Do sada je ova kompanija potpisala ugovore sa oko 1.200 kooperanata iz požeškog i užičkog kraja, kao i Sirogojna.

– Trenutno potpisujemo ugovore sa kooperantima iz Bajine Bašte, Ivanjice i Šapca. Poljoprivrednici mogu računati na robni avans u vrednosti od 25.000 dinara na 10 ari površine, a uslov je da je zasad osiguran. Ugovori nude obostranu sigurnost i garantuju otkup roda. Pored toga, na raspolaganju je besplatna edukacija jer je nužno podići nivo kvaliteta i bezbednosti voća, povećati prinose, smanjiti troškove proizvodnje… – kaže Tomonjićeva.

Poslednjih godina, ističu prerađivači i hladnjačari, prinos maline je smanjen uprkos povećanju površina pod zasadima. Zahtevi tržišta sve su rigorozniji u pogledu kontrole kvaliteta roda, upotrebe pesticida, suzbijanja norovirusa, poštovanja higijenskih standarda, primene programa zaštite i prihrane u skladu sa stručnim preporukama, vođenja evidencije o korišćenju „hemije“…

– Traži se da kvalitet vode koja se koristi za navodnjavanje bude kvaliteta pijaće vode, a cilj ranijeg potpisivanja ugovora je, između ostalog, i praćenje tehnologije gajenja voća. Evropski „globalgap“ standard se danas podrazumeva, postao je globalni i uslov je za plasman, ali kod nas još nema široku upotrebu i jasno je ugrožena cela ova grana. Zato smo razvili koncept principa i standarda dobre proizvođačke prakse i oni su obaveza svakog proizvođača – dodaje Sandra Tomonjić.

Izvor: novosti.rs

Foto: Pixabay