Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je kako lovni turizam u Srbiji može biti isplativ posao i da bi njegov razvoj znatno povećao prihod seoskog turizma.

Krkobabić je istakao da u Srbiji postoje odlični uslovi i veliki neiskorišćeni potencijali za razvoj lovnog turizma, visokokotirani u svetskim razmerama.

Kako se navodi u saopštenju njegovog kabineta, takve ocene pokazuje događaj iz 2017. godine, kad je u Novom Kneževcu odstreljen najskuplji trofejni srndać na svetu u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac-turista iz Švajcarske platio 14.000 evra.

Takođe, u Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio titulu svetskog prvaka.

– Činjenica da je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija i da je sada prihod od lovaca-turista na ovim istim prostorima manji za čak 7-8 puta, nego pre 30-40 godina, jasno ukazuje da postoje veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu – rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, potrebno je da država znatno smanji uslov za registraciju lovišta, da poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači i da za formiranje lovišta daje u zakup na duži vremenski period neiskorišćeno državno zemljište.

Krkobabić dodaje da je posebna šansa u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a prerađevine, kaže, višestruko povećavaju zaradu.

– U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farmi jelena lopatara, a u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena – ukazao je Krkobabić.

Profesor i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Zoran Ristić podseća na „zlatna“ vremena lovnog turizma u Srbiji, kad je u periodu od 1970. do 1990. u našu zemlju dolazilo između 7.000 i 10.000 lovaca-turista i kada je prihod (preračunat u evre) iznosio oko 11,5 miliona evra godišnje.

Od toga je, navodi, samo promet od sitne divljači u lovačkim udruženjima dostizao 7-10 miliona evra.

Danas, dodaje, Srbija od lovnog turizma (krupne i sitne divljači) zaradi svega 1-1,5 miliona evra godišnje.

Ristić ukazuje da je pre više decenija Srbija u lovišta unosila između 800.000 i 900.000 fazanskih pilića, dok je danas taj broj gotovo četiri puta manji.

Pored već postojećih staništa gde je razvijen lovni turizam – Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Novi Kneževac, Subotica, Sombor, Nova Crnja, Bačka Topola, Niš, Ristić kaže da odlični uslovi za razvoj lovnog turizma postoje i na Kopaoniku, okolini Vranja, Aranđelovca, u Južnom Banatu i delu Srema – svuda gde ima prirodnih izvora vode.

Akademik Dragan Škorić ističe da se ubuduće mora strogo voditi računa o upotrebi hemijskih sredstava – pesticida, kako se ne bi ponavljali tragični slučajevi trovanja srna i druge divljači na celoj teritoriji Srbije.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i druge građane da razmisle o ulaganju sredstava u farmski uzgoj divljači, da se opredele za zasnivanje matičnog stada ili jata, ali i da ne ostanu na tome, već da krenu i u više faze prerade, čime znatno podižu profitabilnost ulaganja.

U tome će, navodi se u saopštenju Kabineta ministra Krkobabića, građani imati punu podršku države i lokalnih samouprava, kao i znanje naučne zajednice Akademskog odbora za selo SANU.

Foto: LSS/Facebook