Samo veliki ribnjaci imaju zaokružen uzgoj ribe od larve do trpeze pa malim i srednjim ribnjacima dobro dođe ribnjak u Mošorinu, u kojem Živan Simić gaji ribe u prvom jednogodišnjem ciklusu, od larve pa dok ne dostignu 300 grama težine, i onda ih prodaje ribnjacima gde se odvija uzgoj ribe u drugom i trećem ciklusu proizvodnje.
Simićev ribnjak podignut je 1986. godine na oko 11 hektara na močvarnom području, čiji vlasnici su se odricali prava na korišćenje zemlje da ne bi plaćali porez.
– Ribnjak je podigao moj otac kupivši parcelu i sada sa sinom nastavljam da se bavim ribarstvom, uzgojom šarana, amura i tolstolobika u prvom jednogodišnjem ciklusu razvoja – kaže Živan Simić, koji je ovih dana zaokupljen izlovom mlade ribe i preseljenjem u drugi bazen, takozvani zimovnik, gde riba boravi tokom zime, i za to vreme se ne dira i ne hrani do proleća, već se samo stara da imaju dovoljno kiseonika.
Simić kaže da larve uzima iz mrestilišta i polaže ih u jezera velike gustine, odakle ih, kada dostignu dva grama, za šta je potrebno 40 dana, seli u dva veća jezera razređena od mulja.
– U proseku godišnje proizvedem 35 tona jednogodišnje ribe, što, gledajući domaći prosek ribnjaka koji se kao i ja bave uzgojem ribe u jednogodišnjem ciklusu, nije ni malo ni mnogo, već dovoljno da se ostvari egzistencija – kaže Živan Simić, i dodaje da mu je u poslu značajno to što radi za poznatog kupca:
– Unapred znam kome ću ribu prodati.
Uprkos tome što ima zagarantovan plasman i što bi prema interesovanju tržišta mogao i da se širi, to ne planira jer su za to, kaže, potrebne nove površine.
– U okolini nema močvarnog područja, pa bi bilo šteta kvalitetne oranice pretvarati u ribnjake, a s druge strane, i zemlja se sada prodaje znatno skuplja nego ranijih godina – priča Živan Simić.
Ali, zato ima svoju njivu gde seje kukuruz, ječam, soju… i mešaonu stočne hrane gde pravi koncentrat za ribe, i tako izbegava trošak za ishranu.
– Jedino baš ako zatreba, dokupim – navodi, i pominje da se već decenijama vodi polemika o tome zašto se i vlasnicima ribnjaka ne dozvoljava pravo prečeg zakupa državnih njiva, već u arendu državne oranice mogu dobiti samo stočari i ratari.
U proteklom period Simić je dva puta dobio podsticaj od Pokrajine. Prvi put je to bilo 2010. godine za zemljane radove jer se bazeni-jezera vremenom zaprljaju i moraju očistiti, što predstavlja dezinfekciju. Od tada je taj posao jednom radio o svom trošku, a ove godine je, za isto, dobio 2,4 miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Međutim, investiciju vrednu ukupno sedam miliona dinara nije uspeo da realizuje.
– Proleće je bilo kišno i to je razlog. Nisam smeo da prekidam proces proizvodnje jer bih onda imao poslovne probleme, koji bi se mogli odraziti na gubitak kupaca i lične finansije, pa ću podneti molbu da mi Sekretarijat produži rok za investiciju u narednom periodu.
Izvor: Dnevnik
Foto: ribnjak-tima.com, Facebook
