Još uvek je neizvesno kad će pčelari svoj med moći da predaju u Rači, jer da bi pogon bio spreman za rad nedostaje još oko 250.000 evra za njegovo opremanje.

Savez pčelarskih organizacija Srbije za izgradnju sopstvenog pogona za prikupljanje i plasman meda do sada je obezbedio oko 1,2 miliona evra, a da bi on bio završen biće potrebno još oko 250.000 evra za njegovo opremanje. Građevinski radovi biće gotovi za dva meseca.

Savez pčelarskih organizacija Srbije je zbog, kako navode, nekorektnog odnosa većine otkupljivača meda, bio prinuđen da krene u skup i komplikovan projekat izgradnje pogona za otkup meda, koji će nositi naziv „Naš med” d.o.o.

– Tražili smo opštinu u Srbiji koja će nam ponuditi najbolje uslove. U konkurenciji 32 prijavljene opštine, Rača je iznela najbolju ponudu. Novac za izgradnju smo sakupljali na sve moguće načine. Uzeli smo kredit u visini od 300.000 evra, a deo novca smo obezbedili od donacija pčelara. Do sada smo obezbedili 1,2 miliona evra. Gradnja pogona je pri kraju, za dva meseca očekujemo završetak građevinskih radova – objašnjava predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije dr Rodoljub Živadinović.

Koliko je za pčelare važan pogon „Naš med“ govori podatak da zbog nekorektnosti otkupljivača u formiranju cene, po rečima Živadinovića, oni godišnje gube oko dva miliona evra.

– Molim pčelare da ne izgubimo još jednu godinu i dodatnih dva miliona evra. Tražili smo podršku u iznosu od 120 dinara po košnici i to je apsolutno dovoljno. Ako neko ne može toliko, neka pomogne sa manjim iznosom. Važno je da se objedinimo oko te ideje i da shvatimo da nam je svima to potrebno – ističe Živadinović.

Pravo da predaju med u pogon imaće svi pčelari Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ali prednost u otkupu će imati oni koji su pomogli njegovu izgradnju.

Poučeni iskustvom i problemima oko otkupa meda sa kojima se susreću godinama unazad, u pomoć su prvi pritekli pčelari u starijem životnom dobu. Kroz finansijsku podršku žele da pomognu svojim naslednicima da plasiraju med po najboljim uslovima.

Glavna ideja je, kako kaže predsednik SPOS-a, da rad pogona bude u potpunosti javan, da svaki član može da pogleda sve fakture.

– Osim toga, otišli smo korak dalje i planiramo da objekat pokrijemo sa preko 40 kamera, koje će onlajn 24 časa prenositi sve što se događa u pogonu. Smatramo da će to podići njegovu ozbiljnost. Zbog toga očekujemo veliko poverenje i stranih kupaca, koji su inače veoma nepoverljivi ali vole naše proizvode – kaže Živadinović.

Pogon će imati sve varijante otkupa koje inače postoje, s tim što će pčelari u ponudi imati i opciju čuvanja meda. Uslovi otkupa biće poznati unapred, pa će tako pčelari novac moći da dobiju i unapred. Ali, oni koji žele da se malo strpe i med stave na čuvanje, imaće pravo na veću cenu, čak i od one koja je ugovorena.

Ugovor o čuvanju meda podrazumeva da pčelar stavi svoj med na raspolaganje pogonu. Može ga čuvati ili u objektu ili kod njega kući. Taj med će biti analiziran, zapečaćen i u roku koji je naveden ugovorom, pčelar će biti obavezan da ga čuva i neće smeti da ga proda nikom drugom.

– U tom periodu znamo koje količine meda imamo na raspolaganju i to nam omogućuje da potpišemo dugoročne ugovore za veće količine. To obezbeđuje bolje cene i sigurniji plasman – ističe predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije i dodaje:

– Na kraju godine sve što se proda u malim pakovanjima u Srbiji ili inostranstvu obezbediće veći profit, koji će podeliti upravo oni koji su imali najviše poverenja u ovu priču.

Iako za pčelare maloprodaja predstavlja najskuplji način plasmana meda, jer za to nemaju obrtna sredstva, potrošači u Srbiji moći će da kupe pravi med sa garancijom kvaliteta svih vrsta.

– Pokušaćemo da odmah na startu određenu količinu meda stavimo na domaće tržište. Pre svega od onih pčelara koji daju med na čuvanje, jer to je realno najbolji način da se proda med. Zaista je grehota da naša deca jedu kukuruzni sirup ili šta se već sve naziva medom. Mnogo je falsifikata na tržištu i nije u redu da norveška, japanska ili nemačka deca jedu pravi med, a naša ne. Moramo prvo da snabdemo naše tržište, da podignemo svest potrošača o tome šta je pravi med i kako mogu da provere njegov kvalitet – objašnjava Živadinović.

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje u proseku proizvede oko 7.000 tona meda, a od toga se izveze od 2.000 do 3.000 tona.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay, Free Images