Uljana repica je sve primamljivija za proizvodnju našim ratarima. Površine pod tom kulturom poslednjih godina su višestruko povećane zahvaljujući dobroj ceni i sigurnom plasmanu. Uz to, kao ozima biljka, ta uljarica izbegava letnju sušu, koja je sve češća na vojvođanskim njivama.
Na pragu smo setve uljane repice, podseća stručnjakinja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Ana Marjanović Jeromela. Prema njenim rečima, sa tim poslom ne treba kasniti.
– Vreme setve je pred nama, avgust je možda prerano, septembar je pravi mesec za setvu uljane repice. Preporučena je prva polovina septembra, ali dobri rezultati u proizvodnji se postižu i setvom u drugoj polovini septembra, zahvaljujući dobrim agroekološkim prilikama u našoj zemlji, pre svega dugoj i toploj jeseni. Ne treba ići sa prekasnom setvom da se ne bi dogodili rani mrazevi koji su veoma opasni za uljanu repicu ako je u fazi prvog para listova ili kotiledona. Takođe, tada je i opasnost da biljke ne nakupe dovoljne količine hranljivih materija i da uđe u zimu nedovoljno iskaljene – upozorava Ana Marjanović Jeromela.
Sa simboličnih površina, uljana repica poslednjih godina doživljava preporod, tvrdi agrarni analitičar Čedomir Keco.
– Sa ukupnom zasejanom površinom pod uljanom repicom, iako podaci još nisu definitivni, dosegli smo cifru od 36 do 38 hiljada hektara. Tako smo u sejanju uljane repice prevazišli statističku grešku. Ranije je sejano od tri do 12 hiljada hektara. U odnosu na naše površine, to je zaista bilo na nivou statističke greške. Za takvo povećanje površina velike zasluge ima nauka, pre svih naučnici sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – ocenjuje Keco.
Sve više ratara ove jeseni počinje proizvodnju uljane repice. To potvrđuje i proizvođač u Senti Atila Šoš. Kako kaže, u tome nije usamljen.
– To je tačno, jer i oni ratari koji su je i do sada sejali nameravaju da povećavaju površine. Oni ratari koji uljanu repicu ranijih godina nisu proizvodili, sada nameravaju da probaju tu proizvodnju kao što ću i ja – kaže Atila Šoš.
Ono što treba izdvojiti kao ozbiljan apel stručnjaka kod proizvodnje uljane repice je neophodnost pridržavanja plodoreda od četiri godine, zbog pojave bolesti. To je naročito bitno zbog sve većih površina pod tom uljaricom, pa će pitanje štetnih organizama kod te proizvodnje biti sve aktuelnije.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
