Srbija imala rekordan rod krompira u 2018. godini

U skladištu preduzeća ’Agromobil’ u Guči ovih dana tovari se u kamione krompir za kupce u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj, po ceni od 35 do 40 centi po kilogramu, zavisno od sorte i pakovanja, prenosi portal Morava info.

Pojedini proizvođači bez dažbina za mleko u prahu

Iz Privredne komore Srbije (PKS) saopšteno je da su proizvođači dečje hrane, proizvođači sladoleda i konditori od početka ove godine oslobođeni dažbine za mleko u prahu zbog čega se očekuje da će u 2019. uštedeti više od 700.000 evra.

Vreme je za popis ptica

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 10. do 30. januara sprovodi tradicionalni zimski popis ptica vodenih staništa. Više od 150 volontera-popisivača će u narednim danima obići reke, jezera, bare, ribnjake, kanale i slična vodena staništa u potrazi za pticama.

Zašto je poskupeo crni luk?

U srpskim marketima i na pijacama za kilogram crnog luka potrebno je izdvojiti i do sto dinara, dok se kilogram banana prodaje za sedamdeset. Crni luk se u Srbiji gaji na površini od 5.000 hektara, najvećim delom u Vojvodini. Zato se i postavlja pitanje – zašto je došlo do naglog skoka cene crnog luka?

U 2019. očekuje se još više zahteva za sredstva iz IPARD programa

Iz evropskog predpristupnog fonda za ruralni razvoj do 2020. godine naši poljoprivrednici mogu da dobiju ukupno 175 miliona evra. Za projekte koji su odobreni tokom prošle godine novac će uskoro biti na računima aplikanata. A kako se procenjuje, zahteva za IPARD sredstva ove godine biće još više.

Slaba pšenica još nije za preoravanje

Još uvek nije poznato koliko pšenice smo posejali ove jeseni i koliko je od te posejane niklo. Stručnjaci tvrde da je trećina pšeničnih polja posejana u optimalnom roku, a da je i ove godine više od polovine upotrebljeno seme bez deklaracije.

Da li Srbija može da se izbori sa GMO?

U svetu je do sada registrovano oko 500 GMO koji se koriste direktno u ishrani ili kao aditivi, a svega 2% registrovanih GMO je u vlasništvu javnih institucija. Sve ostalo drže privatne kompanije, što znači da one vladaju sistemom hrane.

Pogon ’Naš med’ biće većeg kapaciteta od planiranog

Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija (SPOS) i Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a ’Naš med’ doo, u saradnji sa stručnjacima, prethodnih dana razmatrali su neke nove predloge za izmene u gradnji Pogona i doneli odgovarajuće odluke koje će obezbediti povećanje neto površine Pogona.