Prvom rodu mogu da se nadaju tek za pet godina, a stablima punim plodova za deceniju. Ali, taj podatak petoricu mladih Kragujevčana nije omeo da pokrenu uzgoj lešnika i osnuju Zemljoradničku zadrugu specijalizovanu za ovo koštunjavo voće.
Kako kažu Predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić i Dušan Aleksić, „Šum le“ je biznis za penziju i unuke. Prvu berbu će strpljivo čekati, jer je sa čuvenom italijanskom fabrikom slatkiša „Ferero“ ugovoren kompletan otkup.
Na porodičnom imanju u Desimirovcu, prvom selu do centra šumadijskog okruga, Petar Rmuš (32) zasadio je prvi hektar pod leskom, a sve je spremno za sadnju još pet. Do kraja naredne godine pod ovom voćkom petorice proizvođača imaće oko 16 hektara. A dvogodišnji Jakov, Petrov i Sanjin sin, povećao je ukupan prosek zadrugarskog podmlatka, pa sad njih petorica imaju jedanaestoro dece.
– Za njih ovo i radimo, jer će naše gazdinstvo postati unosno tek kad nam stignu i unuci – kaže Rmuš, inače grafički dizajner koji se školovao na umetničkom fakultetu u Rimu, i dodaje:
– A ono što nas je najviše privolelo ovoj priči je da zasadi koji su jednom podignuti, žive 100 godina. Da bi se započeo ovakav biznis, osim velikih ulaganja, neophodno je i strpljenje da se uloženi novac vrati. U podizanje svog zasada uložio sam 65.000 evra. Osim nabavke sadnica i pripreme zemljišta, potrebni su i mehanizacija, traktor, freza, ograda, bunar za podzemno navodnjavanje…
Za razliku od Predraga koji je u maloj sredini odrastao, ostala četvorica uživaju što će pobeći od gradske gužve, pa su im parcela lešnika na imanjima u okolini Kragujevca i posao i melem za dušu. Srđan Novčić, koji je i predsednik Zadruge, svoje imanje navodnjava kompjuterski. Dok navodnjavanje „kap po kap“ košta 2.000 evra po hektaru, podzemno je dvostruko skuplje.
– Na šest hektara staje 6.000 zasada, na svakom hektaru oko 444 sadnice. Cilj je da za pet godina prinos bude pet tona po hektaru. Trenutni prosek u Srbiji je 1,3 tone po hektaru. Naše zasade redovno obilaze agrarni stručnjaci iz „Ferera“ čije je predstavništvo u Subotici i savetuju nas i obučavaju kako treba uzgajati lešnik. Cilj nam je da jednog dana budemo ozbiljni izvoznici, ali i da pokrenemo sopstvenu preradu – kaže Srđan.
Petorica zadrugara deo su statistike po kojoj je u Srbiji tokom 2019. godine 5.640 gazdinstava gajilo lešnike. Kako u Ministarstvu poljoprivrede kažu, broj korisnika i površina pod novim zasadima raste iz godine u godinu zbog „Ferero“ projekta kojim se podstiče podizanje novih zasada leske. Ukupna proizvodnja lešnika prethodne godine iznosila je 5.428 tona, što predstavlja povećanje od oko 29 odsto u odnosu na 2017. godinu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je površina pod lešnikom u 2018. godini za 36 odsto veća nego prethodne. Prosečan prinos lešnika po hektaru prošle godine bio je 1,24 tone po hektaru.
– Zasadi leske u Srbiji su stari u proseku četiri do pet godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru i prinosom od sedam do 10 kilograma po stablu. U poslednjih nekoliko godina podižu se novi, intenzivni zasadi leske sa savremenom tehnologijom uzgoja uz podršku subvencija ministarstva. Zavisno od uzgojnog oblika, formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehničkih činilaca, lešnik donosi rod od 2,2 do 3,6 tona po hektaru – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Stručnjaci kažu da su prirodni uslovi u centralnoj Srbiji povoljniji za gajenje leske, a najviše zasada ove voćne vrste nalazi se u Vojvodini.
Najčešće sorte lešnika kod nas su rimski, istarski, enis, romana i halski džin, a ova voćna vrsta je u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji, kažu u Privrednoj komori Srbije.
– U protekloj godini oko 400 proizvođača zasnovalo je zasade na oko 1.600 hektara. Preduzeća „Agriser“ kao deo „Ferrero Hazelnut Company“ u proizvodnji lešnika obuhvataju ceo lanac, od sadnica do plasmana roda, držeći se Projekta razvoja lešnika u Srbiji, pokrenutog 2014. godine. Usmeren je na proizvodnju i izvoz lešnika i na pozicioniranje Srbije kao važnog proizvođača lešnika visokog kvaliteta – kažu u PKS-u.
Tokom 2018. godine izvezeno je svega 38 tona lešnika u vrednosti od 217.000 dolara. Lešnik se najviše izvozio u Tursku, 22 tone, vrednosti izvoza je bila 108.000 dolara. Uvoz je iste godine, po podacima RZS bio 579 tona, u vrednosti od oko 3,3 miliona dolara, od čega je čak 538 tona uvezeno iz Turske.
Najveći kupci su konditori koji otkupe oko 75 odsto svetske proizvodnje i svi imaju problem sa kvalitetom turskog lešnika. Najveći individualni kupac je kompanija „Ferero“ koja otkupi od 22 do 27 odsto svetske proizvodnje ovog voća.
Izvor: novosti.rs
Foto: Pixabay, Free Images, PIS Vojvodina
