Svode se rezultati setve pšenice. U nekim atarima beleži se pad površina pod tom strateškom žitaricom. Razlog za to stručnjaci i poljoprivrednici vide u nedovoljnoj isplativosti hlebnog zrna. Sa druge strane, rastu površine pod plastenicima, što pokazuje rešenost proizvođača da intenziviranjem proizvodnje povećaju zaradu.
Klimatski uslovi pogoduju razvoju jesenjih useva. U solidnom stanju su i uljana repica, ječam i pšenica. Međutim, beleži se blagi pad površina pod hlebnim žitom, kaže savetodavac u vrbaskoj Poljoprivrednoj stanici Vladimir Rankov.
– Na celoj teritoriji delovanja Poljoprivredne službe, posejano je nešto manje ozime pšenice nego prošle godine. To smanjenje je oko 15 odsto – ocenjuje Rankov.
Da je pšenica potcenjena, potvrđuje i ratar u Čurugu, Milan Kuprešak.
– Ljudi kada sve iskalkulišu nema zarade. Pšenica više nije kultura da se seje, prihrani i da se čeka kombajn – žali se Kuprešak.
Na manjim površinama, a zbog veće zarade, mnogi ratari svoje parcele pretvaraju u voćnjake ili podižu plastenike, objašnjava Rankov.
– Ono što je dobro za porodična gazdinstva jeste plastenička i staklenička proizvodnja. Na teritoriji Opštine Srbobran podignuto je 30 novih plastenika. U opštini Kula takođe se podižu plastenici – zaključuje Vladimir Rankov.
Jedno od rešenja za veću zaradu na pšenici, a samim tim i veće površine pod tom kulturom, stručnjaci i ratari vide u razdvajanju žita po kvalitetu. Tako bi oni proizvođači koji ulažu u proizvodnju i seju kvalitetnije sorte više zaradili, a pšenicu bi radije sejali.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
