Vremenske prognoze nisu obećavajuće za srpski agrar – stručnjaci su već izašli s podatkom da će prosečna godišnja dnevna temperatura (za period 2070. do 2100.) porasti za četiri do 4,5 stepeni Celzijusa. Proizvođačima će uskoro biti potrebne nove sorte otporne na sušu koje imaju i kraći ciklus rasta.
Pred izazovima klimatskih promena glavni problem Srbije je nedostatak investicija u navodnjavanje i dreniranje zemljišta. Manje od 100.000 hektara je pod sistemima za navodnjavanje i to je nedovoljno za državu sa snažnim poljoprivrednim potencijalom poput vaše, kaže za ’Politiku’ ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Dmitrij Prihodko, koji rukovodi projektima koje ova organizacija i EBRD realizuju u Srbiji.
– Samo oko 35 odsto površine koja je pod sistemima za navodnjavanje se zapravo i koristi. Dakle, postoji potreba da se obnovi postojeći sistem za navodnjavanje i dreniranje zemljišta – smatra Prihodko.
Vremenske prognoze nisu obećavajuće za srpski agrar – stručnjaci su već izašli s podatkom da će prosečna godišnja dnevna temperatura (za period 2070. do 2100.) porasti za četiri do 4,5 stepeni Celzijusa. Slično će se dogoditi i drugim zemljama jugoistočne Evrope.
– Prema podacima, u koje sam imao uvid, do tada će se povećati i prosečne godišnje količine padavina. Na severu Srbije, recimo, pet do 5,5 odsto. U budućnosti će učestalije biti i suše i poplave, kao i toplotni stresovi. Sve to zahteva drugačiju poljoprivrednu politiku. Imate dobro razvijen sistem istraživanja u poljoprivredi. To je važno jer će proizvođačima uskoro biti potrebne nove sorte otporne na sušu koje imaju i kraći ciklus rasta.
Domaći stručnjaci već su izašli s procenom da će gubici od suše u Srbiji biti oko milijardu dolara, ali FAO za sada nema egzaktne podatke o tome. Prihodko kaže da je vlaga u zemljištu, koja je kritični pokazatelj uslova za razvoj useva, u Srbiji naglo opala još krajem juna, što je znak za brigu kad je reč o soji, kukuruzu, u manjoj meri i o suncokretu.
– U Vojvodini je vlaga u zemljištu sada pala na 30 do 35 odsto. Stručnjaci obično smatraju da je već 40 procenata kritičan nivo za razvoj kukuruza. Jasno je da možemo očekivati niže prinose kukuruza i soje u poređenju sa 2016. Ali, oni će verovatno biti blizu desetogodišnjim prosecima. Kao rezultat toga pašće i izvoz žitarica i uljarica iz Srbije – smatra predstavnik FAO.
Upravo uljarice i žitarice čine 50 odsto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a kukuruz je već godinama među prvih pet izvoznih proizvoda. Prihodko ističe da je ovo jedan od najdinamičnijih sektora u izvozu koji je uspeo da privuče strane direktne investicije. Ali, raspoloživost skladišta i ograničena izvozna infrastruktura u lukama na Dunavu su uska grla tržišta, naročito zbog toga što je poslednjih godina proizvodnja žitarica znatno povećana. Ukazuje i na to da potencijalni kupci malo znaju o kvalitetu žitarica iz Srbije i da su nam zbog toga neka važna tržišta u razvoju u severnoj Africi i Aziji i dalje nedostupna. Zbog toga, naglašava, proizvođači i izvoznici uljarica i žitarica, zajedno sa relevantnim vladinim institucijama, moraju da rade na tome da se ispune fitosanitarni zahtevi zemalja u koje žele da izvoze svoje proizvode.
FAO procenjuje i da će klimatske promene u budućnosti doneti dodatne neželjene efekte po snabdevanje, pa čak i šokove na tržištu žitarica.
– Cene žitarica mogu biti nestabilne usled klimatskih ekstrema i njihove učestalosti. Kod glavnih svetskih proizvođača i izvoznika žitarica suše i poplave mogu ekstremno da podignu cene. Svet je to već doživeo 2007, 2008. i 2010. godine – zaključuje Dmitri Prihodko.
FAO je poslednjih godina angažovan u Srbiji na nekoliko projekata, a veliku pomoć pružio je i tokom poplava 2014. i 2016. godine. Trenutno FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj rade na unapređenju izvoza žitarica i uljarica u saradnji sa Udruženjem ’Žita Srbije’ za privlačenje investicija u infrastrukturu za skladištenje i izvoz ovih kultura i poboljšanja pristupa novim tržištima. Takođe, promoviše osnivanje i rad poljoprivrednih zadruga, olakšava investicije kroz javno-privatni dijalog u sektoru mesa i mleka i unapređuje standarde kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru mesa.
Jedan od rezultata saradnje s Vladom Srbije jeste i uvođenje nacionalne oznake ’Srpski kvalitet’, koja je promovisana u maju, a trenutno se radi i na razvoju oznake geografskog porekla proizvoda iz naše zemlje.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
