Ministarstvo privrede će do juna ove godine doneti odluku po kom modelu će biti privatizovana Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB), saznaje ’Politika’.
Da li će to biti samo jedan ili kombinacija više raspoloživih modela, najviše zavisi od ponude koju će na sto staviti potencijalni investitori. Njima je dat rok da se do 18. februara pismom o namerama izjasne o ceni koju nude, modelu privatizacije, investicionom programu, kao i okvirnom planu poslovanja i broju radnika koje bi uposlili.
– Donećemo odluku na osnovu ovih informacija i u zavisnosti od procene tržišne vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31.12.2016. godine, na čemu se trenutno radi – navode u Ministarstvu privrede.
Ako je suditi po svim dosadašnjim koracima koje je preduzimala država, za PKB će se ovoga puta verovatno tražiti strateški partner. To je nagovešteno još u septembru prošle godine kada je Skupština grada prenela oko 99 odsto akcija ovog preduzeća na Republiku. Ali takvu mogućnost najavio je i tadašnji ministar privrede Željko Sertić ubrzo pošto je, prošle godine, propao prvi pokušaj privatizacije (po tenderu iz 2015) jer nije bilo zainteresovanih, iako je početna cena od 154 miliona evra već bila spuštena na 50 odsto od vrednosti imovine.
Šta se nudi kroz prodaju najvećeg poljoprivrednih preduzeća u Srbiji koje zapošljava oko 1.700 radnika? Osim jedne od najvećih farmi u Evropi, sa koje se snabdeva mlekom 50 odsto beogradskog tržišta, na prodaju je stavljeno i četiri zavisna preduzeća – Poljoprivredna avijacija, ’Eko lab’, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica. Ali PKB se bez prerađivačkih kapaciteta, otcepljenih i privatizovanih kompanija ’Imlek’, ’Imes’, ’Frikom’ teško može održati u tržišnoj privredi kao profitabilno preduzeće.
– Ako dođe kineska kompanija, koja se pominje kao zainteresovana, oni sigurno neće na 20.000 hektara da gaje pšenicu ili kukuruz i da ih izvoze u Kinu. Ako dolaze u Srbiju oni će, naravno, da prave prerađivačke kapacitete. Da li oni imaju interesa, ne znam. Budući da je to najavljeno i prethodni put i da oni nisu konkurisali, rekao bih da nemaju. Ista priča bila je i sa ’Al Dahrom’ – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Zato je po mišljenju stručnjaka jasno da je najveća vrednost PKB-a ipak zemlja, i to ona u zoni od Pančevačkog mosta do Čente i u Surčinu. I da će upravo tih oko 300 hektara u vlasništvu korporacije, u zoni Pupinovog mosta, biti osnovni motiv budućih investitora u očekivanju momenta kad bi rasprodajom zemlje povratili ulaganja.
– Procenjeno je da bi sa tih 300 hektara moglo da se vrati sve uloženo – kaže Milisav Đorđević, predsednik samostalnog sindikata PKB.
Ovo preduzeće ima u vlasništvu 23.000 hektara zemlje, od čega 1.400 hektara građevinskog i 5.200 hektara potencijalno građevinskog zemljišta. PKB je pre dve godine prodao kompanijama MPC Petra Matića i nemačkom ’Lidlu’ ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni (kod naselja Greda i Borča) za 700.000 do milion evra po hektaru.
– Praktično od Pančevačkog mosta do Čente sva zemlja PKB-a je uz put i izuzetno je vredna. Najvredniji kapital korporacije je poljoprivredno zemljište – ističe Đorđević, dodajući da niko više ne pominje devet preduzeća na Kosovu koja su uzurpirana i u statusu mirovanja – ’Kosovo vino’, ’Pećka pivara’, ’Metohija vino’…, a koja će neki budući vlasnik jednoga dana moći da potražuje.
– Ne pominje se ni to da PKB nije samo poljoprivredno, već i komunalno preduzeće. Ima i sopstveni vodovod i kanalizaciju odakle se vodom snabdeva oko 20.000 stanovnika Padinske Skele. Da li je neko o tome razmišljao kada je odlučio da sve stavi na doboš – pita Đorđević.
Izvor: Politika
Foto: Cover Images
