Tokom maja cene hrane porasle su na međunarodnim tržištima, i to na novi najviši nivo u poslednjih 11 meseci, pod uticajem znatnog poskupljenja sira i kukuruza zbog nepovoljnih vremenskih prilika, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

FAO indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je u maju za 1,2% u odnosu na blago revidiranu vrednost u aprilu i iznosio je u proseku 172,4 boda. Time je dostigao najvišu vrednost od juna prošle godine. U odnosu na maj prošle godine, FAO indeks cena niži je za 1,9 odsto.

U maju su najviše porasle cene mleka i mlečnih proizvoda, za 5,2% u odnosu na april, a glavni razlog za to bila je povećana potražnja, posebno u Okeaniji gde vlada suša.

Porasle su i cene žitarica, za 1,4%, zbog znatno skupljeg kukuruza pod uticajem pogoršanih izgleda za proizvodnju u Sjedinjenim Američkim Državama gde su setvu usporile poplave i kiše. S druge strane, cene pšenice blago su pale, navode u FAO-u.

Cene mesa tek su neznatno više i to zbog poskupljenja svinjetine izazvane većom potražnjom u istočnom delu Azije.

Najveći pad cene u maju zabeležio je šećer, za 3,2 odsto u odnosu na april. U FAO tumače taj pad očekivanom većom proizvodnjom u Indiji, vodećem svetskom proizvođaču.

Negativno su na cene šećera uticale i niže cene nafte, zbog čega je smanjena potražnja za šećernom trskom u proizvodnji biogoriva, pa je ta sirovina više upotrebljavana za proizvodnju šećera.

Biljna ulja pojeftinila su u maju 1,1% u odnosu na april, mahom zbog niže cene palminog ulja zbog velikih zaliha.

U odvojenom izveštaju o tržištima žitarica, FAO je znatno snizio procenu ovogodišnjeg povećanja proizvodnje žitarica, s 2,7 na 1,2 odsto. Po proceni Organizacije za hranu i poljoprivredu, ove godine trebalo bi da bude proizvedeno 2,685 milijardi tona žitarica. Glavni razlog tog sniženja je očekivani pad proizvodnje kukuruza u ovoj godini, posedno u SAD.

FAO je snizio i procenu potrošnje žitarica, s 2,72 na 2,71 milijardu tona, što bi još uvek predstavljalo povećanje od jedan odsto u odnosu na prethodnu poljoprivrednu sezonu.

Potrošnja pšenice trebalo bi da bude viša za 1,2%, na 755 miliona tona.

Prema novim procenama proizvodnje i potrošnje hrane, globalne zalihe mogle bi u novoj sezoni da padnu za čak tri odsto, na najniži nivo u poslednje četiri godine, od 830 milijuna tona. U prethodnom izveštaju procena je iznosila 843 miliona tona.

Globalna trgovina žitaricama trebalo bi da poraste 1,4% u odnosu na procenjeni nivo u 2018. godini, na 414 miliona tona, zahvaljujući snažnom oporavku trgovine pšenicom čiji će pokretači biti snažna uvozna potražnja u nekoliko azijskih i afričkih zemalja i očekivanja velike izvozne ponude u regionu Crnog mora i Evropskoj uniji.

Foto: Pixabay