Još uvek nije poznato koliko pšenice smo posejali ove jeseni i koliko je od te posejane niklo. Stručnjaci tvrde da je trećina pšeničnih polja posejana u optimalnom roku, a da je i ove godine više od polovine upotrebljeno seme bez deklaracije.

Najviše se na uslove setve i tok nicanja pšenice žale poljoprivrednici u Banatu, gde se oranice ni posle otopljenog snega nisu ozelenile. U ovom regionu ratari sve više razmišljaju o preoravanju posejanih njiva.

Dr Novica Mladenov, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, za „AgroServis plus” kaže da bi bilo dobro za pšenicu da je sneg ostao duže, jer pšenica voli ovakav pokrivač, ali da je sada važno da nema golomrazice.

Istina, polja su šarena, ali će se pravo stanje znati tek krajem marta ili početkom aprila. Do tada je rano donositi odluku o preoravanju pšenice, za tu odluku ima vremena, poručuje ovaj stručnjak i kaže da je optimista za uspeh setve.

Dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, o zakasneloj setvi pšenice zapaža da je to za neke elementarna nepogoda.

– Ratari poštuju plodored u setvi pšenice i do ove godine manje su je sejali redukovanom obradom. Zbog suše to su ove sezone bile česte operacije. Slabo nicanje ili zakasnela setva uticaće na razvoj pšenice, a time i na prinos. Zbog ovakve situacije važno je postojeća polja sačuvati od štetočina koje se mogu javiti u većem broju ako se vreme poboljša i ako ne bude snega. Ono što je u novije vreme postala praksa jeste zaštita pšenice tokom vegetacije i zbog toga je i naša poruka ratarima jasna – pšenicu od nicanja do žetve treba pratiti i čuvati. Prošlo je vreme kada je posle sejačice na njivu dolazio kombajn. Mi imamo vrlo aktivnu i dobro organizovanu prognozno izveštajnu službu, koja na vreme daje uvid o stanju useva po regionima i to je prava adresa na koju ratari mogu da se obrate – istakla je dr Latković.

Prognoze o mogućim prinosima bez potpunog uvida u obim setve su u ovom času bez osnova. Razloga za zabrinutost nema, prvo zbog postojećih zaliha, a potom i zbog računice po kojoj nam je dovoljna žetva sa svega 260.000 hektara i da uz ostvareni prosečan prinos zadovoljavamo domaće potrebe za hlebnim brašnom – poruka je udruženja prerađivača.

Izvor: agroservis.rs

Foto: Pixabay, Agro TV