Ove jeseni pšenica je zasejana na oko 550.000 hektara, i onoj koja je do sada nikla, sneg je dobrodošao jer je štiti od mraza, a padavine pogoduju i ječmu, raži i uljanoj repici.
Prema podacima stručnjaka iz Udruženja ’Žita Srbije’, sneg je zapravo dobrodošao svim ozimim kulturama, jer će zaštititi useve od izuzetno niske temperature, međutim još bi bolje bilo da je pao malo ranije. Postoji određena bojazan za pšenicu koja nije posejana u optimalnom roku.
Direktor Udruženja ’Žita Srbije’, Vukosav Saković, istakao je za medije da je ove sezone oko 50 odsto pšenice, odnosno oko 300 hiljada hektara posejano na vreme i ta pšenica je prema njegovoj oceni u dobrom stanju i verovatno na njoj neće biti nikakvih gubitaka. Kod useva koji su posejani kasnije, van optimalnog roka i koji nisu uspeli da se izbokore biće štete, ali u kojoj meri saznaće se tek u proleće.
Saković kaže da treba sačekati da se izađe iz zime, da se ratari pripreme za prihranu, nakon toga za zaštitu i da se ponovo mogu očekivati dobri prinosi, kakvi su bili u 2016. godini, kada je bio rekordan rod pšenice – nešto više od tri miliona tona.
Što se tiče voća, stručnjaci smatraju da neće biti velikih šteta osim za neke vrste kao što su breskva i kajsija. Iako je osetljiva, malina izdrži zimu ako je pokrivena snegom i u takvim uslovima gotovo nikada ne izmrzne – kažu voćari.
Voću međutim, kažu stručnjaci, mogu da smetaju nagle promene temperature. Ako nakon velike hladnoće i mraza nastupi topao period, to ne bi bilo dobro za voćke, jer bi one bile iziritirane da pokrenu vegetacioni ciklus, a zatim bi smrzle usled novog pada temperature.
Dobro je, kažu stručnjaci, što polen podnosi izuzetno nisku temperaturu, pčele se grupisanjem u košnicama i stablima same brane od hladnoće, a med koriste kao hranu i agregat.
Foto: Cover Images
