Susedna Hrvatska uspela da iskoristi prednost tržišta Evropske unije, dok Srbija i dalje najviše izvozi sirovine.

Glavni izvozni adut poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije prošle godine bila je malina sa izvozom od 190 miliona evra. Potom slede cigarete, pšenica, kukuruz i jabuke. Kada je reč o prehrambenoj industriji najviše uspeha u izvozu imali smo sa bezalkoholnim pićima i suncokretovim uljem, koji su jedini uspeli da se plasiraju na listu-top deset izvoznih proizvoda Srbije.

Kako se u februaru najčešće svode računi o prošlogodišnjim izvoznim rezultatima, hrvatski mediji objavili su kako su čokolada i proizvodi od kakaoa broj jedan u razmeni Hrvatske sa drugim državama.

Na stranim tržištima hrvatski konditorski proizvodi, po pisanju „Večernjeg lista”, imaju najviše uspeha, a vrednost izvoza (do novembra 2018) bila je 103,2 miliona evra. Ova industrija, predvođena „Krašom”, imala je rast od oko 16 odsto u odnosu na isti period 2017. Odmah potom rangirane su – cigarete, riba, pšenica i šećer…

Iako uvoz slatkiša u Hrvatskoj raste, kao i na srpskom tržištu i ostalim u regionu, tamošnji mediji konstatuju da su njihovi proizvođači ipak uspeli da pronađu model za rast. Kako se navodi, na problem jake konkurencije uvoznih brendova na hrvatskom tržištu i sve jačeg rasta robnih marki stranih trgovaca, koji u drugim državama zakupljuju čitave fabrike za štancovanje privatnih robnih marki, njihovi proizvođači okrenuli su se izvozu u EU i na treća tržišta – Kanadu, SAD, Australiju, Bliski istok, Palestinu, BiH…

U strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije najviše su zastupljene žitarice, voće i povrće, što čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza ovog sektora. To je i dalje nepovoljno jer više izvozimo sirovinu nego gotov proizvod. Kad je reč o domaćoj konditorskoj industriji, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je ukupan izvoz čokolade i proizvoda od kakaoa 2018. iznosio oko 36 miliona evra, što je neuporedivo manje od rezultata koje ostvaruje ta industrija u Hrvatskoj. Zbog čega je to tako kad se čini da bi Srbija sa nekoliko izuzetno jakih konditora („Soko Štark”, „Pionir”, „Svis Lajon” u čijem sastavu posluje vršačka fabrika „Banat”, „Bambi”…) mogla da napravi jači prodor na strana tržišta.

Činjenica je da je Hrvatska uspela da iskoristi svoju poziciju posle ulaska u EU, dok Srbija uglavnom izvozi na tržište CEFTA regiona gde je i najjači tržišni igrač.

Poslednjih godina domaća industrija dodatno se suočava sa povećanjem uvoza slatkiša iz Turske, čiji proizvođači imaju jaku državnu podršku i visoke izvozne subvencije od oko 30 odsto. Konditorska industrija je od 2001. do 2007. godine imala rast na godišnjem nivou od oko pet odsto. Od početka ekonomske krize, pa sve do 2012. stagnirala je i čak bila u padu, ali od 2013. beleži rast. Prema ranijim procenama, jedna trećina ovih proizvoda ide u izvoz i to gotovo 90 odsto u države CEFTE. Po rečima stručnjaka iz ovog sektora rezultati bi bili i bolji ukoliko ova industrija ne bi imala opterećenja poput prelevmana i carina pri nabavci sirovina, koji je opterećuju u ceni koštanja i do 10 odsto. To drugi proizvođači u EU i okruženju nemaju i dodatno uvoze svoje proizvode na naše tržište bez carina.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay