Srbija ima odlične klimatske uslove za proizvodnju oraha, oko dva miliona stabala, ali ne i prinos i kvalitet, koji zadovoljavaju domaće potrebe.
Razlog su uglavnom stari zasadi, sa sortama koje imaju manju rodnost, ali i sitnije jezgro. Poslednjih godina, podižu se novi zasadi, koji bi trebalo da poprave sortiment i omoguće izvoz tog koštunjavog voća.
Najstarija i najveća plantaža oraha, u selu Krćevac kod Topole, ima oko 10.000 stabala. Porodica Arnaut na 10 hektara uzgaja, uglavnom, domaće sorte. Prvi su u Srbiji kupili tresač za orahe, sakupljač i druge mašine koje im olakšavaju rad.
Zasad star oko 20 godina u punom je rodu. Prinos po stablu je do 25 kilograma, od kojih ostane sedam kilograma jezgra. Do pre nekoliko godina cena je bila između osam i devet evra po kilogramu. Danas je, zbog uvoza, znatno niža.
– Sigurno nismo u minusu, ali to nije ono što je nekad bilo. Nekada je bila mnogo veća zarada. Nas proizvodnja oraha košta 2,5 evra po kilogramu, prodajemo ga za pet evra, možda malo ispod. To nije loše, ali mi nismo zadovoljni sa tim – kaže Stefan Arnaut iz Aranđelovca.
Deo ovogodišnjeg roda prodaće marketima i kolačarima, a ostalo će u hladnjaču da sačeka bolju cenu.
Sa 1.900.000 stabala oraha Srbija je peta u Evropi, ali prinos od 24.000 tona ne zadovoljava ni polovinu domaćih potreba. Zato stručnjaci savetuju podizanje plodonosnijih zasada, kao što su čendler i lara.
– Upravo će te sorte omogućiti da proizvodnja na našem području zadovolji naše potrebe, a samim tim, možemo da budemo izvozno orijentisani – kaže Violeta Petrović Luković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.
Evropi godišnje nedostaje oko 100 tona oraha u jezgru. Mesta za Srbiju na tržištu ima, jer su dosadašnji veliki izvoznici: Turska, Mađarska, Bugarska i Rumanija smanjile izvoz.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
