Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44 odsto ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović.
On je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom.
– Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji -rekao je Nedimović.
Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kad se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine.
– Subvencije za organsku proizvodnju su 70 odsto veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagodjavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz – kazao je ministar.
On je dodao da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda.
Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje.
Uskoro bi trebalo da bude završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede.
Takođe, uskoro bi trebalo da da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama i koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju.
– Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje – rekao je Jovanović.
Generalni sekretar udruženja ’Serbia organica’ Ivana Simić istakla je da u Srbiji do sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara.
– Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30 odsto, a u Srbiji tri, četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način – istakla je ona.
Foto: Cover Images
