Između 2010. i 2017. došlo je do značajnog povećanja količine poljoprivrednog zemljišta EU namenjenog ekološkom uzgoju, dok uvoz takođe ima važnu ulogu, objavljeno je u izveštaje o ekološkoj poljoprivredi u EU i ekološkom uvozu.

Ukupna količina poljoprivrednog zemljišta EU namenjenog ekološkoj proizvodnji iznosila je sedam odsto, što predstavlja rast od 70% u odnosu na 2009. To odražava veličinu tržišta EU, s gotovo 34,3 milijarde evra u maloprodaji organskih proizvoda u 2017. godini.

Značajno je rastao uvoz u ovom sektoru pri čemu je potražnja za organskim tropskim voćem i orašastim plodovima posebno velika i beleži porast. Pokretačka snaga za taj rast bila su relativno visoke cene koje se mogu dobiti za organske proizvode, pri čemu se organski proizvodi prodaju do 150 odsto i većoj ceni od one za konvencionalno proizvedene proizvode.

Uprkos tome, na većini ekoloških poljoprivrednih gozdinstava prinosi su manji od 40 do 85% u odnosu na ona konvencionalna. Te razlike u prinosu nisu iste za sve proizvode. Na primer, u sektoru kao što je eko mleko proizvode se količine koje su čak i više u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Sve ukupno, u EU je u 2016. bilo gotovo 250.000 ekoloških farmi, a ukupan broj ekoloških poljoprivrednih gazdinstava beleži rast. Ukupno je u razdoblju od 2010. do 2017. godine bilo 14.000 novih učesnika u sektoru organske proizvodnje, iako bi rast bio i veći da se oko 10.000 eko proizvođača nije vratilo konvencionalnoj poljoprivredi.

Uvoz organske hrane u EU iznosio je 3,4 miliona tona u 2018. godini, pri čemu je najveći dobavljač Kina s više od 415.000 tona proizvoda isporučenih na evropsko tržište, što čini 12,7% ukupnog tržišta.

Međutim, Ekvador, Dominikanska Republika, Ukrajina i Turska imali su značajnog udela na tržištu. Primarna uvezena roba bila je tropsko voće i orašasti plodovi, žitarice i kolači s uljem.

U izveštaju se navodi kako tržište organskih proizvoda još nije dostiglo svoj maksimum i da se može očekivati dalji rast.

Izvor: agrobiznis.hr

Foto: Pixabay