U okviru Dunavskog biznis foruma, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) održan je panel o agraru pod nazivom ’Aktuelni problemi sela i poljoprivrede Srbije i mogućnosti njihovog prevazilaženja’, u organizaciji ’Dnevnik-Poljoprivrednika’ AD Novi Sad, uz podršku Privredne komore Srbije i PKV.
Panel je obuhvatio dve teme – značaj udruživanja sa aspekta razvoja zadrugarstva i ruralnog razvoja u Srbiji i klimatske promene i poljoprivreda. Ove godine ideja organizatora je da se istaknu aktuelni problemi sela i poljoprivrede Srbije, ali i da se naglase mogućnosti njihovog prevazilaženja.
Predsednik PKV Boško Vučurević u svom obraćanju na Panelu rekao je da je PKV pravo mesto za diskusiju o temama unapređenja poljoprivrede.
– Trudimo se da budemo kuća čija su vrata uvek otvorena za probleme privrednika i agroprivrednika, ali i za nove ideje, koje mogu da budu i zamajci razvoja. Trudimo se da u svom radu povezujemo članice, ali i da se i mi, kao institucija, povezujemo. U tom smislu i cilju smo potpisali značajan broj sporazuma o saradnji, koji nisu samo obično slovo na papiru, već dogovori koji se realizuju. Primera radi, sa ’Dnevnik-Poljoprivrednikom’ potpisali smo Sporazum o saradnji u maju mesecu ove godine, a ovo je već drugi tematski skup koji zajednički realizujemo – naglasio je Vučurević.
Predsednik Programskog saveta Dunavskog biznis foruma prof. dr Radovan Pejanović istakao je da u Dunavskoj strategiji postoje oblasti koje govore o neophodnosti razvoja poljoprivrede i da je zbog toga, programom Dunavskog biznis foruma, obuhvaćena i ova grana privrede.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović govorio je o zemljoradničkom zadrugarstvu u funkciji razvoja poljoprivrede i sela, a sekretar Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj o stanju i mogućnosti razvoja o zemljoradničkog zadrugarstva u Vojvodini.
– Vojvodina je jedan od regiona sa najdužom istorijom zadrugarstva u svetu, a 2016. godine obeleženo je 170 godina od osnivanja prve zadruge na području Vojvodine. Zadružni savez Vojvodine ima oko 400 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Više od 100.000 ljudi direktno je uključen u zadružni sistem organizovanja, u statusu zadrugara, kooperanata ili zaposlenih – rekla je ona.
Dodala je i da postoje neiskorišćeni potencijali i potrebe za unapređenjem zadružnog organizovanja.
– U Vojvodini postoji 146.269 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava čiji su nosioci fizička lica (Popis poljoprivrede, 2012), a od toga oko jedna trećina ne posluje preko zadruga, što predstavlja potencijal za zadružno organizovanje. Udruživanje neudruženih poljoprivrednika u postojeće i nove zemljoradničke zadruge, kao i dalji razvoj postojećih zemljoradničkih zadruga, međuzadružna saradnja, integracioni procesi između zemljoradničkih zadruga, formiranje složenih zadruga omogućiće razvoj zemljoradničkog zadrugarstva.
Na Panelu su učestvovali predstavnici zadružnog sektora, lokalno-ekonomskih zajednica, naučnih institucija, poljoprivrednih preduzeća, poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi, srednjih poljoprivrednih škola, regionalnih privrednih komora i drugi.
Dunavski biznis forum posvećen je Dunavskoj strategiji u ulozi biznisa u ostvarivanju njenih ciljeva, jačanju prosperiteta i efikasnijem korišćenju potencijala. Organizatori Dunavskog biznis foruma su Media Invent i Institut Evropskih regiona iz Salzburga. Partneri su PKV, Savet dunavskih gradova i regiona, Stalna konferencija gradova i opština Srbije i Spoljnotrgovinska komora BiH.
Izvor: RTV
