Do početka zahlađenja, prema raspoloživim podacima, pod šećernom repom je posejano oko 60 odsto od planiranih 35-38 hiljada hektara. Repa se može uspešno sejati sve do polovine aprila, bez nekih značajno većih gubitaka u prinosu korena, navodi Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Ovaj stručnjak ističe da ove vremenske prilike ne pogoduju šećernoj repi koja je nikla i da je za sada ta površina relativno mala. Gubici u broju biljaka na prvim rokovima setve posejanim tokom februara od mraza zabeleženog 22. marta iznose nekih desetak odsto.

Na rokovima setve od 10 do 15. marta, odnosno površinama gde šećerna repa tek počinje da niče, u ponedeljak 22. marta nisu po rečima Dr Živka Ćurčića uočena oštećenja. Kada prođe ovaj talas zahlađenja, posle 4-5 dana, videće se da li je bilo oštećenja, odnosno propadanja ponika šećerne repe kaže Ćurčić.

Na svim površinama gde je šećerna repa posejana, a nije nikla do ovog hladnog talasa, ne bi trebalo da bude oštećenja, osim što će biti malo produžen period nicanja, procena je ovog stručnjaka za šećernu repu.

Izvor: RTV

Foto: Free Images