U srpskim marketima i na pijacama za kilogram crnog luka potrebno je izdvojiti i do sto dinara, dok se kilogram banana prodaje za sedamdeset. Crni luk se u Srbiji gaji na površini od 5.000 hektara, najvećim delom u Vojvodini. Zato se i postavlja pitanje – zašto je došlo do naglog skoka cene crnog luka?

Kao retko koje godine, proizvođači crnog luka su zadovoljni trenutnom cenom, koja je u poređenju sa istim periodom prošle godine veća četiri puta. U Zemljoradničkoj zadruzi „Čurug” crni luk gaje na površini od trideset hektara, a ove godine su ostvarili proizvodnju od milion i dvesta hiljada tona.

– Prosečan prinos je pedeset tona, kvalitet je za ovu godinu zadovoljavajući bez obzira na to što je godina bila teška za proizvodnju, imali smo u prvom delu vegetacije veliku količinu padavina tako da je morala maksimalna agrotehnika i hemija da se primeni – objašnjava dipl. agronom Dragan Marinković iz ZZ „Čurug”.

U zadruzi je tokom cele zime na sortiranju i pakovanju luka angažovano tridesetak sezonskih radnika.

Slobodan Maksimović iz Čuruga kaže da im to mnogo znači.

– Posebno znači u ovom zimskom periodu, takav posao nigde nema, sezonski, imamo posao do marta – kaže on.

Šta su glavni razlozi naglog skoka cene ovog povrtarskog proizvoda?

– Imamo ekstremne suše koje su pogodile zemlje centralne Evrope, između ostalog i Holandiju, koja je najveći proizvođač crnog luka. Tamo su proizvođači imali deset tona po hektaru, što je mali prinos u odnosu na to kakav treba da bude. S druge strane, imamo destimulativnu cenu crnog luka za proizvođače, pričamo o srpskim proizvođačima. Prošle godine je dobar deo njih odustao od proizvodnje crnog luka, jer nije bio kalkulativan prošle godine – kaže Jovan Milin, direktor ZZ „Čurug”.

Da li će trenutna cena crnog luka ponovo ove godine vratiti povrtare da uzgajaju luk, videće se već naredne jeseni, dok neke analize ukazuju da će domaći kupci ovog proizvoda imati sve do prvog aprila.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay